Topola

59

приступнпја сваком чину и прпмеру своје околине. У једном свом писму вели Сер ЧарлсБел: „много се говори о васпитању, али ми се чипи да се и ту заборавља главна ствар, а то је; прпмер. За себе могу рећи да сам највишс научио угледајући се на старију браћу; а сви смо изашли из куће као самосталнп људи но и то силом примера и угледања." 1 ) У самој прпроди је ствари, да околности, које утичу на образовање карактера, поглавито дејствују у младости. Са годпнама, пример и подражавање пређу у обичај, обичај се кристалише у навику, а навпка је опет таква сила, да мп често и не знамо колико јој жртвујемо од своје 'личне слободе. Прича се о Платрну, да је у једној прилицн покарао био једног дечка за неку глупу игру. „Што ме караш“ рекло му је дете „за такву малу ствар“? „Е, дијете, али навика није мала ствар" одговорио. му је философ. И нпје. Хрђав обпчај, кад пређе у навику, такав је тиранин, да ће људп често подлегати пороку и онда кад га. из све душе проклињу. Тп су људи робови свошх навика, и, као таквп, немоћни да им се одупру. За то је и Лак (философ) рекао: „да се стварање и одржавање умне снаге, која је кадра да спорп царство навици, може сматрати као један од главних задатака моралне дпсциплиие/ 1

1 Види Писма Сер Чарлса Бела. Страна 10.