Topola

85

крупни интереси пскључе, ту ситни на ред долазе, те се умна снага онда ломи н троши на маленкости и уображене важности, у место да се посвети величини правпх п здравих задатака у животу. Ина најмекшем земљишту на земљишту личног уживања нужко је стално и корисно занимање. Онај ко не ради не може ни да ужива плодове свога рада. „Ми тврдо спавамо" вели Валтер СкаШ „а оудни часовп су нам пријатни кад су -Зспвати. Човек ваља мало и да запне. ако xohe да му одмор прија. “ Истпна да има људи који he и да се убију радећи, али млого их више пропада -од нерада. Кад се поједини п сломију под теретом послова, то обично бива за то: што нису добар распоред са својпм временом учинили, и што су занемарилп елементарне услоне здравља. И сва је прнлика да је лорд Станли имао право, кад је у горепоменутој прилици ђацима у Глазгоу додао: како „он сумња да ли је и тежак рад, кад се постојано и уреДно врши, икада икоме нашкодио." тога, ваља знати, да дужина година није право мерило дужине самога жив°та. Живот човечији ваља оцењивати по -ономе што се за живота уради. Што човек више корисна рада уради, што више мисли и oceha, у толико дуже и живи. Пуста лењштина, ма колико век да је служи, не живи иего вегетује. Први учитељи хришћанства уздизали су