Topola

292

И расположења као и афекти имају утпцаја на физполошке процесе y организму. Познато je да веселоот подиже виталне функције организма a да их жалост π бол као расположења омањују п да ово смањивање често пута иде дотле, да ce, наравно индиректно, може временом умрети од расположења, као што ce умире моментано од афекта. Још већи значај пмају расположења за пснхички живот: радња фантазије и мпшљења јако je потенцирана y расположењтша задовољства, a смањена y расположењпма жалостп п бола. Нарочпто je бујан на пр. рад фантазије који постаје нзафекта љубави претвореног y расположење cpehe, па π онда када je ово чисто фиктпвно. Напослетку споменућемо да ce како афектп тако и расположења могу произвестп п чпсто органсшш дражима (у болестп), путицајем т. зв. токсичкпх срестава (пића, хапшша пт. д.). Међутим y свима овпм случајевпма афект и расположење, п ако постају утпцајем с поља, одмах ce вежу за преставе п ове одређују њпхов даљи ток п квалитет.

§ 39 Воља Са вољом улазимо y најкомпликованиј y п најмрачнпју област пспхпчког жпвота. Допста нигде шппљења пспхолога, π онпх старпјег п онпх новијег времена. не размимоилазе ce толико колпко y пптању о прпроди и обиму вољних феномена, п нпгде према томе нпје психолошка термпнологија толико несигурна и неодређена колико y овој областп. Да би лакше прегледалп теорије. које су до сада постављене о вољи. мп ћемо почетп са оппсом п аналпзом оног комплпкованог фепомена свестп, којп ce сматра п несумњпво има да сматра као феномен вољни, a το je појав вољног пзбора, коме следује један телеснп покрет. Релативно прост прпмер оваквог вољног пзбора пмамо y следећем факту. Претпоставшш да гладнп улазимо са хладноће y собу. на чијем огњишту горе ватра п на чијем столу стоји готово јело. Ушавши y собу мп ћемо статп и почећемо да размпшљамо на коју страну да ое кренелш, да лп к ватрп да ce најнре огре-