Topola

ни једног часа остати без главе, и да Скупштина мора одмах изабрати новог Кнеза. Обреновићевци су одмах сви на ногама, и сви у глас: „ХоКемо Милоша ОбреновиКа! Његово је и било!“ Прота лознички Игњат Васић, који је и 1842 и 1844 страдао за Обреновиће, отвара истог часа прозор, и довикује народу на улици: „Живео Књаз Милош!“ Народ прихвата тај узвик, и за свој рачун проглашава Милоша за Кнеза, пре него је то у Скупштини свршено у правом смислу речи.

Неко време, од клицања споља и од клицања унутра, нико не може да говори у Скупштини. Кад се вика мало стишала, Протњћ продужава говор, јер још није рекао све што има. Он предлаже да, до Милошева доласка, намесничку власт врши Скупштина; да се за „команданта гарнизоној војсци и вароши Београда“ постави Стевча Михаиловић, „који ће стојати под непосредним налозима Скупштине“, и да се Михаиловићу одреде за помоћнике два официра, један Ранко Алимпић за војне, а други Јован Белимарковић за полицијске послове. И ово се прима, колико у оној ларми може бити говора о примању. Грујњћ додаје Протићу напред спремљену прокламацију о промени Кнеза, заједно суказом о Стевчи Михаиловићу. Протић чита те документе Скупштини, и она их прима.

Председник Анастасијевић, збуњен неочекиваним обртом који су ствари узеле, стоји као окамењен. Он је престао водити Скупштину; он не формулише питања о којима има да се гласа; он не проглашава резултат гласања. Ко је онда тај ко ради те послове? Све је то узео на себе Грујић. У овој општој усталасаности он се начинио председником. Прокламацију о збацивању кнеза Александра и о проглашењу кнеза Милоша он је имао напред спремљену. Исто тако имао је напред спремљен и указ којим се Михаиловић поставља за врховног старешину над војском и над полицијом. Чим су ти документи прочитани Скупштини, и ова их примила, он је ударио на њих скупштински печат, и позвао председника Анастасијевића да их потпише заједно с опуномоћеним потписницима од сваког округа. Али Анастасијевић, који је био занемео од чуда, још није био толико изгубио присуство духа да као аутомат потписује што му се поднеее. Он отвори уста и рече да се акт о збацивању кнеза Александра састави одвојено од акта о васпостављању Обреновића, и да се сваки од та два акта потпише засебно. У последњем часу, он је покушао да одвоји једну од друге те две ствари које су његови секре-

263

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ