Topola

Обреновића сад више него икад. Да би та партаја данас имала једног иоле важнијег поглавара, она би за један мас успела у своим намерама; но овако остаће ствар на самим жељама, док и ове не прођу.“ Уз то, он је, вероватно, држао као и Вучић, да Порта и Гарантне Силе не би пристале на повратак Обреновића. По својим породичним успоменама он није могао бити наклоњен Обреновићима. Ипак зато не може се тврдити да би се у сваком случају, и пошто-пото, одупирао њихову повратку. Он је доста брзо и доста лако примио њихово васпостављање, кад га је Св.-Андрејска Скупштина одлучила. Он је пришао Скупштини први од великаша; још једанаестог децембра у вече, он је пристао да уђе заједно с либералима у привремену Владу; а дванаестог децембра он је био тај који је склонио Савет и војску да обуставе борбу противу Скупштине. Доцније, после свршене ствари, у интимном разговору с Грујићем, он је рекао да су се Обреновићевци могли погодити с њиме, само да су се хтели с њиме договарати. Премда ни тада, он не би био за Милоша, него за Михаила. 1 Ова његова изјава не изгледа тако невероватна, кад се има на уму цело његово држање према Св.-Андрејској Скупштини. Оно сасвим јасно показује да је Гарашанин био и сувише политичар да се могао одупирати једној струји за коју би се уверио да је јака. Али ма какве биле интимне жеље Гарашанинове, извесно је да је, од састанка Св.-Андрејске Скупштине, Гарашанин изгубио владу над догађајима, и претрпео велики лични неуспех. Ако је одиста био онако непомирљиви противник Обреновића, како су га либерали представљали, његов је неуспех у томе, што васпостављање Обреновића није могао спречити. Ако је, напротив, васпостављање Обреновића, бар под извесним условима, улазило и у његове политичке комбинације, његов је неуспех у томе што се дао преухитрити. Други су узели иницијативу и пожњели славу за повратак Обреновића, а он доведен у лажан и сумњив положај према васпостављеној династији. Св.-Андрејска Скупштина била се сасвим отела његову надзору и његову управљању, и ставила га пред један свршени чин, који је био за њега велико изненађење.

1 Никола Христић каже да му је пре пада кнеза Александра Гарашанин ово рекао о Обреновићима; „Што се Обреновића тиче, мени не подноси радити у њину корист. Но ако би испало, да дође књаз Михаило, ја ћу му се поклонити, али кад би књаз Милош дошао, мени опстанка овде не би било, ја бих морао отићи из земље.“

279

ТРИ ДАНА РЕВОЛУЦИЈЕ