Topola

9

их упркос тога званична Србија сматра данас за највеће љубимде своје у новим крајевима? Арбанаси су се распрострли на исток на рачун Словена, то је истина. Али испитивање узрока тога арбанаскога продирања још мање даје за право осветничком држању према њима. Пре свега, на који су начин Арбанаси освојили ове крајеве: потискивањем или претапањем? На ком су пољу били јачи? Наравно да они зе претапање, за асимилацију туђега елемента нису имали услова, јер су културно стајали испод свих суседа, па чак и Црногораца. Проф, Цвијић је нашао на Косову свега 140 поарбанашених кућа! Арбанаси су се даке настањивали на местима која су други силом или милом напуштали, са којих су старинци отишли или потиснути. То напуштање је, нема сумња, врло великим делом последица несноснога суседства примитивних, пљачкашких, необузданих арнаутских племена или чак њихова груба притиска. Несигурни са имовином, необезбеђени са животом, спречени у слободи рада и распо-

лагања производом свога рада, старинци су се, са својих огњишта морали уклањати. С друге стране, честе миграције су одлика живота у Турској уопште, а не само у граничним областима према Арбанасима. Аузрок тако лаком и честом сељакању лежи у беговском систему привреде. Као год што је сточарско занимање Арбанаса основ њиховој лакој покретљивости и номадским навикама, тако исто је феудални систем својине земље био главни разлог што су се старинци толико решавали на сеобу. Они нису били везани за огњишта својином, најчвршћом везом за коју се у друштву зна. Према томе испитивање овога питања