Topola

BREME

Свакога дана употребљавамо речи које нисмо y стsшу~да објаснимо. Такав je случај и с двосложном речи : време. Цео свет о њему говори. II велики ii мали непрекидно имају y устима овај израз : али, шта он значи? Шта je то време? Стспа, пут, дрво, мушица, све ce то може видети il ошшати. То je нешто п негде. Али ко je видео време? ко га може ошшати и где je оно ? Идите и потражпте га, и дођите да нам кажете где станује, да га и ми посетимо. Да ли ћемо, тога ради, рећи да време не постоји? Не, нећемо рећи, јер y њему живимо, као риба y води. Ипак рибар, који пеца рибу на удицу, може рибу, кад je упеца, из воде и жзвући. Али, нас нико не може извући из времена, y које смо бачени. Са свим оним што смо, и што радимо, живимо y времену. Ићи, викати, писати, јести, пити, спавати, радити, ленствовати, љутити ce, или бити задовољан, све ce то збива y времену. Кад мењате какав глагол, стављате га y садашње време, прошло пли y будуће. Време ce Meiiia y све наше радње, ма како оне - биле споре или брзе. Дрвећу треба времена да израсте, a тако исто треба времена