Topola

116

тамо свратити, па да ce наједу до миле воље, a да пм нпко не смета. Пикаква рупа y зиду, нпкакав пролом на огради, њима нису непознатп. Но овакав њпхов рад није препоручљпв. Ma како да je лепа и сочна каква јабука, ако би ce требало, да бпсмо je појелп, крадимице привући и узабрати je, код другога, не треба никако пожелети таквог плода. Поштовати суседов врт то je прппрема за цео живот п пзврсно вежбалпште. Оно што радите и предузпмате против суседова врта, спремни сте да урадите и против самога суседа. Тога ради сам вам п говорио о овој ствари. Она много даље засеца но што ce и помииква. Завршујући овај разговор сетих ce једне успомене. У селу, где сам провео своје детињство, становао je један човек којп je пмао врт, засађен племешпчш воћем, пун рпбизли, јагода, шљпва, и осталог воћа. Неколико пута преко године свратпо би ou y школу и позвао бп пас да, по свршешш часовима, отпдемо к њему y врт. Замолпо би нас да пазимо на младице и стазе, али би нам y псто доба рекао да можсмо јестп воћа, зарад кога нас je и позвао, колпко хоћемо. Овај je човек погодио пут како да учшш да га заволимо због његова врта. Необично нам ce свиђале Евегове трешње, јабуке, крушке, алн сматрасмо да je и он за обожаваље. Одавпа je већ нестало овога човека, но његовога добронаравног лица још ce и данас свп сећамо.

Између ортака и другова

С тога што смо говорили о суседову врту, упућени смо сад да ce позабавпмо и другпм суседством које ce јавља y пословпма и y забав-