Topola

119

све најгоре стране овога заната; слушајућп их, готово човек да ce згади на хлебац. Такви су ггрема свему и увек. Рђави другови убијају глас својој сабраћи, убијају глас својој друштвеној дужностп п изнад свега тога и самима себп. Јер, заблуда je мпслити да човек постаје већи понижавајући оне који на нас личе, и да човек постаје невин као јагње друге оцрњујући. Нигде се и никад није боље очитовало оно начело : »Зло рађење готово суђење,® до y оном кад зло наносе друговп један другом. Рђав друг, свима овим јадним и кукавним одликама, додаје још једну много гору погрешку од свих осталих, a то je она што постаје, како ce то y обпчном говору каже, подлац. Подлац je онај човек који утекне кад треба остати на свом месту. који гледа да ce не појави кад га очекују, који неће да притрчи y помоћ ка*д je потребно. На њ ce, y опште, никад не може рачунати. Сасвнм he он мирно оставити своје другове y забуни и иедоумици, па и y опасности, и неће ce пзлагати чак ни најмањој непријатности да их спасе беде и невоље. На таквога човека рачунати зиачи то исто што и рачунати на трулу даску, на изедену полугу, или на пробушени крчаг. Кад ce помене реч друг, изгледа да нам je свима позната та реч. Сваки ђак, свако дете зна шта значи реч друг. Ретки су они који претиостављају да немају другова. Свакако, кад je човек сам, нема с ким да ce препире, нити да ce свађа. Нико вас не мучи, нико вам ce не одупире. Али, тако исто, како je досадно бити увек сам ! Можете, ако вам срце зажели, сасвим самп играти лопте, пуштати змај, клизати ce, и друго што. Алн има игара које ce могу играти само онда