Topola

123

хлебу, које шкрипи под зубима. Децо, свакако ми вас нећемо упућивати да чините велика неваљалства из простог разлога што су она отворенија. Но, гледамо да вас упозоримо на мала, јер она наносе више зла но што ce y опште и мисли. Гледајте да не личите на комарце, који ноћу сметају сну целога света. Ако убоди чиодом, ова ситна неваљалства, изазивају рђава осећања, одржавају међу људима жељу за осветом, и покашто чине да ce порађа превелнка мржња, има опет један поступак који производи супротно дејство. Тај ce поступак састоји y том да ce унесе благонаклоности, искрене доброте, праве љубави и y најмање своје радње. И доброта такође има своју ситнину. Бити добар на велико, свакако je главна ствар, али je потребно да ce та доброта прошири на сваку ситницу. Узмимо један пример. Нећете, свакако, узети за зло што вас све сматрам за добру децу, да сте од срца наклоњени својим родитељима u да према њима осећате искрену и велику љубав. Али, ако ce не будете користили хиљадама свакодневних ситних стварчица, да им ту љубав и посведочпте, шта he ce де•сити? Вагап родитељи неће уживати y тој љубави онако како би било право да y њој уживају. Онп знају да их ви волите. Но и ви, такође, знате да и они вас воле, па ипак, миловаље, осмех, поглед који означује да вас разумеју, лепа реч, да ли сте на то равнодушни? Да ли ћете рећи својој мајцн: »Знам да ме волиш, и није ти потребно да ми то понављаш.* Како би то било апсурдно и посве неприродно ! Немојте ce, такође, ни Bti задовољити да мислпте : „Рекао сам својим родитељима да их волим. То сам им рекао