Topola

126

y туђе послове ? Зато, што нас ce ти послови не тичу. То je јасно. И имате потпуно право. Но имате право као год хпто ]е сврака бела. A сврака, знате већ, бела je само местимично. На оним местима, на којима je бела, бела je као снег. Али, сврака je такође на поједпним местима и црна, и на тим местима црна je као угаљ. И имате право, као год што je сврака бела, само делпмично, но y таквом случају имате потпуно право. Узмпмо сад један пример кад ce не треба мешати y туђе послове. Ђорђу су одредили једну собу дајепотпуно његова. Он je већ одрастао дечко, дванаест му je година. Његови су му родитељи реклп ; удеси своју собу како ти ce свиђа, намести je по свом укусу. И Ђорђе ce y њој наместио како je хтео. Постеља, сто, столице, зидне слике тачно заузимају оно место које им je он одредпо. Средио je и своју књижницу, и уредио je књиге по полицама и по столу. Како су му допустили да набави и завесе, то je он изабрао некакве беле завесе, по којима су бпли црвенкасти цветпћп. Кад je све довео y ред, отишао je y школу. За његова одсуствовања, његова старија сестра (било јој je осамнаест година), уђе y његову собу, и потпуно промени распоред свима стварима. Па чак je дотле терала, да je скинула и завесе, однела их трговцу, и тамо пх заменила другима које су биле бледоплаве боје. »Мој брат нема никаква укуса, соба му никако не може остати оваква«, мислила je она; п све je y њој самовољно пзменила и испретурала, налазећи да je сад све боље удешено. Ђорђе ce вратио из школе, и ушав y собу, пренеразио ce ; био je потпуно незадовољан. Између њега и сестре му настала je читава пре-