Topola

130

шњости тела, можете открити клинац y стомаку, чиоду y дебелпм мишићнпм ткивима, али нам нп радиограФија не може ни y колико помоћп да ма што дознамо о мислима једнога човека. Према свему овоме изгледало би да можемо рећи : да мисли не само што не плаћају царине, већ да их ce y опште нико не може дотаћи, и да су према томе туђе мисли ван нашег домашаја. У овом случају говорити о том како треба или како не треба да ce понашамо према туђим мислима, значнло би говорити о залудницама. Међутим, y ствари je сасвим друкчије. Кад ce каже ; мпсли не алаћају царпне, то je само делпмична истина. Треба рећи, напротив, да су од свих предмета мисли оптерећене највећом царпном. Многобројнп су они који су платили својим спокојством, својом срећом, својим здрављем, својим нмањем, па чак и својим животом право да имају извесне мисли. Дешава ce сваког дана да ce трпп са својнх мисли. Откад постоје људн, било je гоњених, омрзнутих, протериваних, исмеваних, презираних због њиховпх мислп, a тако исто опет било je других, који су због својпх мисли почаствовани, награђиванп, којпма су ce дивпли. Питање да ce зна како ce ваља понашатп и држатп y погледу на туђе мисли, није дакле једно од оних пптања која бп било некорисно постављатн. Напротнв, свак треба то питање пажљиво да исппта п да ce запита како треба да ce држи и понаша првхма туђим мислима. Мнсли каквога човека су потпуно његово лично добро. Од својих мисли живи ce толико исто колико и од хлеба који ce једе. Верска уверења, ФнлосоФска, друштвена, полптпчка п научничка, све je то свакодневна храна наших духова. Кашто ce каже за каквога човека да