Topola

150

тако не ради, осећамо да не одговара својој дужности, и да je његово достојанство изгубило y нашим очпма. Али, зашто ce заниматп овим пптањем? Зато што ce оно тиче целога света a не само двају супротних темперамената које горе наведосмо. Зато што не прође нп један једини дан, a да нам не донесе случајеве за које нам je најкориснијп мир и хладнокрвност, док je, међутим, узбудљивост најгора и најопаснија ствар на свету. И y најобичнијим стварпма je мир користан и доброчинство. Узмите да нам je стављено y дужност да припремимо какву свечаност уз коју иде гозба, a после ње каква позоришна представа пли читање каквога књижевничког састава. Ако пођемо да удесимо све како вал>а, мирно и сталожено, прво ћемо помислитп на најзгодније време, на дочекивању гостију, на угодност места, на коме ce свечаност приређује. Врсте јела за гозбу биће такође удешене како ваља. Сви ће помагачп радити по одређеном плану, и свак he бити очаран лешш редом који ce очитује y припремању. Но, ако смо место овога узбуђени, заборавићемо на врло важне стварп. Онп, који треба да нам помогну, непрестано he ићи тамо-амо, довикиваће ce, исвађатп ; један другом he сметатп. Направпће ce читава збрка и од свега неће бити ништа. Дела свечаност пропашће. Кад je потребан мир да ce приреди каква свечаност, колпко je тек потребан за озбиљан рад! Нагонитп узбудљиве људе да заједно раде на каквом послу, значи радити на том да ce створи неописана забуна. Њихова грознпчава нетрпљивост производиће непрекидна трвења, ir отуда he трпети сам посао. Каква велика Фабрика, y којој раде и заповедају узбуд.впвп људи.