Topola

186

била, би y стању да попасе за неколнко дана тридесет или четрдесет ара жита док je још зелено. Но, ако жпто у зелен није сувпше хранљиво, ако га необично брзо нестане под зубима, оно има знатну вредност као нада. Пустите жито нека расте, поштујте га, и од данас за неколико месеци имаћете жетву од које he трине и слама сама по себи, као сточпа храна, вредити много впше но што су вредпле спроте п нежне травчице, које би сад бпле поједене и уништене. И прпродно je, ако травка буде поједена, нећете имати зрно, што je главна ствар, нити пак хлеб којп ce добија из зрна. Паметнп и увиђавни људи не једу дакле своје жито док je још зелена трава, јер то би бпло и сувише скупа трава. Понеки nyi ce с пролећа покосе неколике њпве sa сејање ражју, нарочито зато да би ce имало зарапа мало зелене хране ради мешања са сувом. И то ce чини из рачуна a не с неувиђавности, па чак ce и ту очекује да раж израсте п да ce развнје y клас. Али оно што сваки земљораднпк, свестан својих интереса, себи строго забрањује, баш ако би требало да његова стока помало пости с рана иролећа, зато што нема довољно сена, све то допушта себи множпна људи и деце, и док су млади упропашћују многе и многе ствари, које би требало поштоватп, штедети, пустити да расту н да ce множе, да бисмо од њих додније имали што веће користп. Број ових лудака иде y читаве легионе. Сви ти људи једу жито док je још зелена трава. Посматрајмо их на делу и дајмо неколико примера њихова неупутна рада. Ево тих примера који ce односе на матерпјални живот.