Topola

51

ce обраћа оном чега има најбољега y нама, и она пзражава једно од најбољих осећања, једно осећање од најснажнијих и најузвишенијих које може осетпти какав човек. Поштовати, тим ce xohe да каже уважавати, ценити, бити пун обзира п знакова уважења. Има радњи које испуњавамо махинално, као на пример, ићи не знајући куда ce xohe, нпти ce пак разабирати куда ce иде. Али ce не би могао неко поштовати a да ce не зна разлога томе. Поштовати je смишљен акат, поуздан сам по себи, вољно испуњен зато што ce има добрих разлога, и што нас на то гони снажно осећање. То je такође радња срећна, слободна, која испуњава дух задовољством. Кад посматрате лепо цвеће које окреће стабљике према сунцу и на које ce смеје, поимате да су то мала сунчева деца која, y савршеној радости, враћају своме оцу зраке којима их je он обдарио и украсио. Цвеће дугује сунцу живот, лепоту, и свиме му тим чини част. Поштовати оно штоје за поштовање, значи вратпти извору зрак светлости, који je допро до нас. Поштовати генија, чија нас je велпчнна дирнула, поштовати одважност, чијом смо ce појавом одушевили, поштовати истрајан рад, чија нас je појава испунила дивљењем, то je за нас потреба, дужност, радост. Начин на који растемо поред својих родитеља, треба да нас, сасвим природно, наведе да осећамо према њима живу љубав која je понешана са савршеним поштовањем. Ми их волимо зато што су они нас прво волели, и што су нам дали све што имамо. Поштујемо их зато што смо мали, неискусни, праве незналице, и што они представљају за нас искуство и моћ, која ce употребљава само на добро. Небројени су разлози