Topola

85

класе, народи, траже да други с њима лепо поступају, али задржавају себи право да с другима зло поступају. То je врхунац недоследности, колико ће векова још то трајати? Зар ce никад нећемо поправити y својој заслепљености ? Зар ћемо још увек веровати y добре резултате рђавих поступака ? Како заипш.вам да и ви сами y то верујете, испричаћу вам неке приче, да бих вас нагнао да размишљате. Једна госпођа тражаше y једној великој варошп стан. Како je варош била велика, то су једне куће лицем бпле окренуте северу, a друге југу. Почела je прво тражећи стан на северној страни. Једна пријатељица јој je скренула пажњу, да тамо има јевтиних, угодних станова. Свуда, где год би нашла обешену цедуљу, ушла би и потражила кућног чувара. И ево, како je обично водила разговор : »Имате ли стан за пзлавање? Има ли доста сунца ? Сунца, госпођо ? с предње стране не, јер je окренута северу, с оне стране где je двориште има сунца довољно, јер je окренуто jyry tt . A на то би госпођа : „Али главне одаје, оне y којпма ce понајвише станује, обично су напред; ја волим сунце, и овде бих постала меланхоличномП® У неколиким кућама тражила je да јој покажу све одаје, и на послетку би почела набусито критиковати. С оваквога љезиног понашања кућни чувари већ су почели губити стрпљење. Тражити им сунце са северне стране, изгледало je, као да им ce госпођа руга. Сви су ce с њом опраштали, изгледајући да би узвикнули; »ух! сс Но, госпођа je мислила ; »Ови су људи набусити и неуљудни. <( Отишла je на јужни крај вароши и тамо питала да ли има сунца. „Ох да, госггођо, преко