Topola

Као год што треба познати независне величине од часова па чак и векова који пролазе, тако je исто истина да наша судбина позајмљује део своје лепоте ломљивој мплошти дана који брзо одлете. Ништа нас тако не узбуђује и не дира као оно што ce рађа или умире, што почиње или ce свршује. Довољно je помислити на прве кораке, на прве сузе, на прву погрешку, на први бол, на прву љубав и њима као супротност иставити последње кораке, последње речи, последњи час, последње с Богом, па да ce изазове читав свет поезије. Време je велики драматург, јединствен сликар ; оно je међу оним учитељима који дају облике човечанству, оно je један од најпаметнијих и највећег поштовања достојних учитеља. Без његова садејства не ствара ce ништа добро. Кад му ce пркоси и кад ce презире, човек ce излаже недаћама. Нашој епоси je потребно да чује да ce о том говори, како би наново нашла мир, без којега свака дуга егзистенција није ништа друго до дугачка грозница. Некакав богати Финансијер коме ce обично није свиђало да наиђе на препреку својој вољи и својем новцу, послао je једнога дана своме управнику имања овакав телеграм: Доћи ћу идућег месеца , настаните да п-роцвета јоргован и да кокоши носе јаја. У овом телеграму садржи ce цела једна страна наших нестрпљивих и узбуђених душа. Свакако, вештачким путем, може ce ускорити или успорити време цветању јоргована или време ношењу јаја. Али боље je упознати ce с вештином да ce следује природи него с вештином да јој сметамо : свака ствар y своје време;