Topola

92

помажу да y нама расту паразитни изданци, луде кллце. Ово je врло озбиљна ствар, она ce нас тиче. Човек ce може поредити с менажеријом. Он није само једно биће, y њему je више бића. Читава збирка рђавих, сурових, прождрљивих и ненаситих животиња затворена je y нама, унутра. Ту ce такође налази таква иста збирка добрих животиња, благонаклоних и корисних за ближњег. Пазимо да не пробудпмо оне рђаве! Извесни људи, кад ce сусретну са својпма ближњима, обраћају ce булдоку, којег носе y себи. Надражују га, доводе га до беса п пуцкају га на оне које желе да он изуједа, да прождере. Они ce такође обраћају умртвљеној змији y срцу и пробуђују je, да бп својим отровним уједом отровала живот другима. Има их, на послетку, који y нама пробуђују страх, сирото пиленце које стоји приковано y каквом крајичку нашег бића. И други опет мазе и пробуђују y нама нечисту животињу, свињу, која ce наслађава безочним речима и стидним поступцима. Ових људи, који прсбуђују и изазивају ове жестоке животиље y нама, има врло много, и, на несрећу, понеки између нас само траже да ce подчине њихову утидају. Они воле оне који ласкају и храбре њпхове најниже наклоности. Онп пх бирају као другове и траже их. Пре би требало тражнти оне којп пробуђују y нама оно, што спава y нама као племенито, добро, јуначко. Не уме човек довољно да бди сам над собом y овом погледу. Ако, пошто сте с каквим другом провели y друштву један сахат, осетите да су вам његов нример и његов говор потресли y вама осећање и страстн које узбуркавају вашу душу као што узбуркава какав прут воду на из-