Topola

васељене датим y једном моменту (т. ј. објектима материјалног света) оно издваја и чини свесним оне слике, на које ce могу односити наша кретања ; међу елементима чистог памћења оно бира оне, који, реализирани y актуелним сликама сећаља, долазе y непосредан додир, с церцедцијама и тиме и сами изазивају и прнпремају кретања. Наше je тело, према томе, место врелаза добивених и враћених кретања, оно je копча између ствари, које делују на наш дух и ствари ва које делује ваш дух. Само тиме што je дух зезан за органско тело, као део материјалног света, могућа je индивидуалаа свест и могућа je веза духа са шатеријом. ц Из те везе органског тела и духа са спољним светом произилазе и модиФикације, које трпи материја постајући садржајем индивидуалне свестд. Наш би дух, по Бергзону, био y стању да опази материју (одн. онај део материје који опажа) сшзљашњег света онаку каква je она jgo себи само онда, када би паше тело било једна мателатичка тачка и кад би ce опажаве нашег духа ограничавало на један трееутак y времену. У том случају наша перцепција материје била~ би чиста, она би била неиосредни израз могуће акдије ствари на наше тело и нашег тела на ствари. Али тиме што je наше тело распрострто, оно дела и на само себе. Последица овог делања, пак, су емрдије бола и задовољства, које ce везују за наше перцепције и тиме ин дају парочиту боју. Још je већа модификација која произлази из оног другог момента. Наш

15