Topola

je уеапред одређено квантитативним законима све што ce y свету има да деси. Спиеоза и Л.ајбниц формулатори су ове нове, као што су Платон, Аристотело и Плотин формудатори старе Метафизике. П Кант акцептира уеиверзалаи детермиеизам нове науке као њен легитимни принцип. Па и метафлзичари пост-кантовски, ма да говоре о разнии ступњима реализације идеје и ступњима објективације воље, говоре о њима као унапред детерминирании ступњима. Напослетку и оаај мислилац, који je принцип еволудије ставио за фентар свога систеиа, Спенсер, није схватио прави смисао тога принципа : Спенсер хоће да реконструира еволуцају из фрагмената овога што je еволвирало, он превиђа стварачку природу еволуције. Према свему овоме Бергзон закд-увује, да једино његова филозофија промене и стварачке еволудије представља Метафизику, која како треба допуњује модерну науку.