Topola

37

г / Je. Метод ii ч к а логнка je врло длодонбсно дрошдрлвање лошчког пстраживања. СистемЈиндуктивне логике Џон Стјуарт а МII л а и горе поменуто велико темељно дело Вилх е л м а В у н т а учинпли су већ много. Ту спадају и врло важнн докушаји америчкпх мнслилаца. да саграде логнку на емпирнчкопрактпчној основи. покушајп којд су цредузети на основу irp a : f матичк о г прднцдпа. о којем he бити даље говора (§26). То су поглавито радови Џона Дјујд. Марка Балдвина п Е. Ф. 0. 111 в лер а. Овде би се дало још дубље проникдутл, када бп се одлучпло, да се логнка пма сматратп управо као методдва чдшљења д када би се на то хтео применити лојам екододшје мдшвења. којд je увео Ернст Мах. Онда бд логдка била само олшта екодо мд к а мдшљ е њ а н њен бл задатак бдо. да ! ' лронађе. како су се срества мдшљења све више економскд развдјала л како се могу даље развијатл. Поздата Е а л т о в а дзрека. да логдка ндје могла од А р д ст оте л а на овамо кренутд налред дп за корак. алд ндје морала исто тако нл за корак кренутл у лазад: није била оправдана ни олда иада je изречена. а данас je то још много мање. Многа осдовда мисао Арнстотелова тек се сада правилно разуме и целд. Једдно у лостављалЈ’ лроблема и у формуллсању одступило се у мдогсше од А р д ст-о т е л а н лрелтло преко њега. § 1-i. Граматика, логика и психологија. Логика je одмах још у свсше почетку, као д у току свога даљег разШтка. ступдла у најтешње- оддосе са гшматиком. Разлдковање између субјекта д предиката. субстантдва. адјектдва и верба. резултат je више логичког лего граматдчког расуђлвања. Само рашчлањавањем говордог iispasa могли су се открити завонд мдшљења. Алл je у току даљега развоја мешање логичких д граматичкдх истраждвања често давало повода за заблуде. Идентификујућд значеље неде речд са садржином дојма, речеплцу са судом. веровало се. да je сваки граматичкп однос у дсто време и лотдчкл. н обрнуто. да се језик по логдчклм закодима развија, длд треба да се ло њима развдја. Граматдка je наука о законлма конструкције људажога језпка. Онд се развнјају према фдзиолошким и дсихолошкдм гледиштима, те стога морају флзнологдја и лсихологија сачшваватд граматичку основу. а не логнка. Говор je израз лредстава. мдслд. осећања n лраваца воље. Када тачдо кажем шта мислим, када тачно разумем