Topola
23
Bilo je dobrih duša, koje su postradalim srpskim knezovima, kao i svemu narodu, koji je prešao bio iz Srbije, davale izdašnu pomoč. Tako se za mitronosnog srpskog pjesnika »Glasa arfe šišatovačke« Lukijana Mušickog kazuje, da je, kao arbimandrdt manastira Šišatovca, otpremao po čitava kola hrane izbjegloj nejači iz Srbije pa je i sam odilazio onamo i svojom rukom dijelio hljeb.
Svi pako Srbi, koji su se zadržali u Srbiji, morali su se kriti po gudurama i čekati zgodu, da se po Karadjordjevu povratku ponovno dignu na Turke.
No poslije Napoleonova potpunog poraza kod Leipziga Rušid paša, boječi se Rusije, počne sa srpskim narodom blaže postupati. A da je srpski narod poslije svog oslobodjenja opet mirno pristao pod tursko gospodstvo, velikih zasluga ima Miloš Obrenović, koji je pod Karadjordjem bio knez rudničke nahije a silom okolnosti nije mogao i on, kao i još neke vojvode, sa Karadjordjem preči u Austriju. Miloš je utjecao na narod, da se ne buni, a time je stekao povjerenje velikog vezira, koji ga je onda imenovao bašknezom rudničke nahije i izdao buruntiju, da se njemu ima svako pokorava'ti.
No kad je pred jesen te godine pukao glas, da je Karadjorje na domaku Srbije u Karlovcima te se svaki čas može opet pojaviti, sinula je nada u dušama Srba te je Hadži Prodan digao ustanak, ali je taj ustanak, posredstvom kneza Miloša, u klici bio ugušen.
Taj ustanak dade Turciraa povoda, da se vrate na staro te da raju jače pritegnu. Hadži Prodan sretno umakne u Austriju a mnoge kolovodje ustanka budu u Beogradu na kolje nabijeni. Pritisak od strane Turske bio je tako strašan, da se jedva dao izdržatl, te je ponovno moralo doči do toga, da se izmučeni srpski narod digne na svoje zlotvore.
Kad je Sulejman paša dočuo, da se narod komeša, pozove početkom godine 1815. u Beograd sve vidjenije knezove pa im zapovjedi, da na svaki narodni pokret paze, inače jamče svojim glavama, i da pokupe.