Topola

златну. Френетичном клицању за здравље Домаћина и Његовог славног Дома, није било краја! Излазећи из Двора и пјевајући своју омиљену народну пјесму: „Ми смо с Тобом Сиви muhy, Александре Карађорђевићу“, уфатили су и заиграли, на Теразијама народна кола, ови потомци наших славних убојника и Косовских осветника! То је заиста било право Бранково коло, које је престављало весеље и одушевљење према истинском народном сину и великом праунуку Хероја тополскога и Генија Ловћенскога, нашем љубљеном Краљу витезу, родољубу и државнику!...

СОКОЛСТВО КРАЉУ

Господару, потомче витешког рода Карађорђевића, сине неумрлог Краља Петра I. Великог Ослободиоца, Теби шаљемо данас, када пада у историји краљевине Југославије прво десетлеће Твога владања, наш одани соколски поздрав! Јуначе, који си водио Своју војску преко страшних патња и умирања у победоносни полет новог живота, који се у бујном заносу диже из гробова и развалина, јер му је сјеме сијала Вјечна Правда! Оче патника, којему је срце увијек отворено, када треба схваћати боли и невоље, чија се рука увијек пружа на помоћ, где треба олакшати терет тешкога живота. Све тешкоће и бриге народа носиш у Себи, као што у Теби одјекују све његове радости. Душа с душом, срце са срцем! Краљу Југославије, најлепше земље на свијету, коју смо ми Соколи прекрили својим гнездима, од њих саградили куле државне свијести, националне скупности и народног јединства, да су се слиле душе стотине тисућа у једно мишљење и да су срца свих усклађена у један хармонички куцај! Сине Народа, крви наше крви, којему мишљење и дјела прожима дубока љубав према свима нама, којему је добробит народа и отаџбине највећа брига, свима нама примеру и изгледу радиности, која извире из тврде воље и коју води државничка мудрост! Југословенски Соколи, Соколице, нараштај и дјеца, продахнути духом Словенског Соколског братства сви ми као један уздижемо под једним истим соколским барјаком своје душе у сунчане висине соколских идеала, поносни и горди, увијек приправни на позив свога краља и своје Отаџбине! Из народа смо, за народ смо! Господару, јуначе, оче, краљу, сине и брате, чуј куцај наших срдаца, која тога дана и увијек, из дубине нашихдуша поздрављају Тебе, Твој Дом и Род, дозивајући благослов неба раду, бризи и напорима Владара Југославије са нашим припростим, али искреним соколским: Здраво!

Београд, 16, августа 1931.

САВЕЗ СОКОЛА КРАЉЕЗИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

31

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ

Књига II