Topola

13

Тим je створено ново, детаљније расчлањавање леденог доба које се поклапа потпуно са свима новијим испитивањима геолога. Миланковићеве кривуље претстављају све фазе леденог доба, дају његово објашњење и његов календар. Јер сада je помоћу тих, астрономским путем израчунатих кривжх линија могуће, тачно на године, датирати све епохе леденог доба. Миланковићеви радови послужили су за основу тог новог расчлањавања које Немци зову Vollgliederung. Велики број страних научника, већином Немаца, радили су и раде непрестано на томе послу, објављујући о томе раду, који се ослања на Миланковжћеве кривуље, преко стотину расправа и засебнпх дела. На Лондонском универзитету предаје се, као засебна наука, „геохронологија“ која почива на Миланковићевкм рачунима и на његовом календару леденога доба. Из овога видимо да Миланковићева теорија данас није више само једна теорија, Она je нешто много више. Она претставља сгварно једну нову науку или једну нову грану науке, коју данас, по његовом предлогу, називамо математжчк-оч климатологијом. Резултати ове нове- науке показали су се, као што смо укратко иагласклк, од знатног утицаја за научна пстраживања последњих. година, Овде се, дакле, показала математпка као снажно средство за унапређење научне мисли. Можда ће се са неке стране приметити да je позната ствар, да je мателатпка већ раније врло често послужпла унапређењу научне мисли, те да према томе Мпланковићев случај морамо сматрати као обичан наставак ранијег научног начина примене математике за унапређење разнпх научних дисциплина. Зато желимо да Миланковићев случај нарочито објаснимо Тачно je то да je математика од увек била искоришћена у астрономији, а доцније и у физици и у другим егзактним наукама. Тако je на пр. још пре више од две хиљаде година великп грчки астроном Аристарх математичким путем дошао до тога да утврди отстојање сунца и месеца од земље, п да израчуна и њихове пречнике у односу према пречнику земље. Тп рачуни довели су Аристарха до генпјалне концепције да се замља и планете окрећу око сунца, дакле до концепције хелиоцентричног система. Ми знамо да ово Аристархово учење нико није могао да схвати ни да прихвати, и да je тек после 18 векова великом Словену Копернику пошло за руком да поново оживи Аристархово дело и да докаже да се земља окреће око сунца. До те концепције не би могао доћп Аристарх, до није математички утврдио да je сунде неизмерно веће него земља и све друге планете. И велики Њутн расветлио je многе тајне небеске механике искључзгво математичким путем, а навели смо већ да je Леверје помоћу закона гравитације и других математичких концепција унапред одредио на коме се месту налази једна непозната пла-