Topola
30
Рад Милорада Јовичића необично je обиман и разноврстан. Јрвжчић je објавжо преко 60 научнжх радова код нас и на фрапцуском, немачком м епглеском, ж учествовао je на конгресима хемичара у Лондону ж другжм местжма где je чжтао своје расправе. Раджо je ж на трансформацжјж елемената ж на решавању других најновжјих проблема фжзжкалне хемжје и атомистжке. На пољу електрохемжје објавжо je последњжх годжна неколжко запаженжх радова на немачком језпку професор Панта Тутунџић.
Наши истакнути радници на другим пољима природних наука
У ботаници, географжји, геологијж, палеонтелогнји, зоологжјж, биологији, медицини и у сродшш научнжм гранама радилж су са врло велжкжм успехои многж напш научнпцн од којжх иарочжто исткчемо Јосифа Панчића, Јована Цвијића, Драгутина Горјановнћа, Бранислава Петронијевића, ТБорђа Јоановића, Јована Жујовића, Живојина Ђорђевића и Ивана Ђају. Панчић je кроз дугж низ година жспитжвао флору на Балканском Полуострву, ж пронашао je врло многе бшвке које дотле у науци нжсу бпле познате. Своје радове објавио je на нашем и немачком језику, они су данас познатиу науцп и донели су Панчнћу славу, којујепстрајшшисавеснимрадом потпуно заслужио. Најзначајнији љегов рад односи се на тзв. Панчићеву олорику, коју je 1875 пронашао у селу Заовинама у ужнчкои округу. 0 том свом открићу објавио je расправу која je била за науку од велике важности што најбоље доказује чиљенпца да je о том његовом раду објављево до сада преко 80 научнпх расправа. Панчпћ je доказао да je оморика коју je он открио постојала и била распрострањена још пре леденпх доба по целој Северној Европп, те je према томе овај његов рад од основног историског значаја. У знак признања његових заслуга многе бшвке, које je Панчпћ пронашао, добиле су у науци његово име. Српска краљевска академнја поводом бО-годишљпде Панчићеве смрти објавпла je прошле године споменицу Јоспфа Панчића, у којој je укратко приказан његов научни рад. На пољу географије п геологије издваја се у науцп велпко име Јована Цвијића. Цвпјпћ je проучпо у географском п геолошком погледу цело Балканско Полуострво, п на странпм језицима, а деллгмично п у нашим стручнпм часописпма објавпо преко 50 научнпх радова. Први љегов значајан рад односи се на антропогеографске проблеме Балканског Полуострва. Да би ова важна научна истражпвања упутпо у правом правцу потребни су му били сарадшгцп. Он пх je нашао п са њпма заједно покренуо чптаву збпрку под насло-