Tragom života i nauke

102. ТРАГОМ НАУКЕ

већ толико претрпана, да има мало изгледа да ће је једнога дана пронаћи онај коме би могла послужити. Ретко се кад наука изграђује тако из друге руке. Већ обично онај који проналази чињеницу уме и да је искористи, ако ју је тражио у тој сврси искоришћавања, а ако не, тада пада у заборав, осим ако није од нарочитог значаја, те потстиче друге да је тумаче и тиме спрече да се изгуби.

У биологији има данас много радова који немају ни један од поменутих значаја који оправдавају научну делатност. Нити саме чињенице које откривају значе штогод саме собом, нити доприносе објашњењу које друге чињенице. У биологији, природна чињеница има увек извесну вредност и онда кад није особита и кад њено откриће нема никаквих последица, јер доприноси познавању природе, ако не и њену објашњавању. А познавање мора претходити објашњавању. Али ако стварамо изазивање нових појава без икакве друге сврхе, па се те појаве не укажу ни у ком погледу вредне пажње, шта је тиме добивено по наукуг А то се у великој мери збива данас у биолошким наукама. Стварају се вештачке појаве, не очекујући да ће оне саме собом штогод значити, а не траже се у њима објашњења какве друге појаве.

Испитивање у ма којој грани биологије, мора имати непосредно или посредно сврху решавања проблема живота и живих бића. Сваки рад морао би имати за полазну тачку какав природан проблем. Није довољно да је предмет испитивања живо