Trenut večnosti : pesme

105

_А дратани — ако усхтеш Поруке ћу односити.

У борби ћу од неверних Заклањати главу твоју,

Поред тебе ја ћу бити

У најжешћем љутом боју! ... Усхтеш ли ми пољуб дати

Ил ударац тежак, ледан;

На моме ћеш лицу наћи

Увек осмех... осмех један!... У тренутку среће твоје,

Кад ти срце. куцне јаче;

Љубу ћу ти заменити,

" Па узми ме, млад јуначе!... Прими своју Бајадеру!!...

(Осмехну се витез млади, за руку је њежно узе,

Под шатор је на миндерлук поред себе младу меће; Па је вес'о и радостан, што на пустом разбојишту Расте бајно, као љиљан, умиљато такво пвеће...

И.

Пролама се ваздух, рожне трубе јече, На бојишту опет врела крвца тече; А јунаци дрски, по пустоме пољу,

олетише жудно да се боре... кољу... Оштри мачи звече, урнебес се диже, И приђоше војске једна другој ближе!... РЕД, погледај, тамо у равници реке Гомиле се виде као каре неке. Зацикташе пушке, а гле, шта то бешег2!... Већ гомиле густе куршуми разнеше . Густог дима неста, заставе се дижу, Коњаници бесни већ на јуриш стижу. На десноме крилу двоје јуре бесно, Мало им је поље, бојиште им тесно; . И од ветра бржи, кроз облаке дима, Лете: Јунак Саиф и с њим Нахалима ! . Па како се гледе, па мисле у себи, Та целога века раставили с не би;