Trenut večnosti : pesme

109

За парипа питаш, он је погинуо, И на бојном пољу за тобом остао !

Снуждио се витез и од туге јечи, И три дана није прословио речи; Па тако је тужан и жалостан „био, Већ три дана није ни јео ни пио, Трећег дана рече и тешко протепа:

Вишез. „Хајдемо на пазар, Бајадеро лепа!“

Девојка му одма послушала речи, Витез напред пође, она за њим тако; а још како беше изнемого, болан,

Водила га она на пазар полако.

На чаршији тамо, где се пазар чини, Седели су: ћифте, трговци од реда; И што беше тамо еспапа на гледу Бољега не беше од овога чеда!

Трловип. „Да лепе девојке, мора да је часна 2!

Вишез.

„Је л те да је лепа, је л те да је краснаг — ја ћу вам је дати, што је продо не биг! Ко да више од вас, нек је узме себи!!“

И приђоше редом ефендије старе, Један косу пипа, други лице таре; А трећи је гледа и питат је стаде:

Трловаиц. Да ли ова цура што год радит знаде