Trenut večnosti : pesme

128

Да покрије место Тешке борбе дело,

И заклони своје Обрањено чело...

· Сапф. Две ти носим главе, , То ништа не мари; јер на свакој стражи, Двојни су стражари.

Сукобих се с двојицом Коњаника смели,

Који се раставит (Силом нису хтели.

И у бесној борби И крвавој сечи, Обојицу сам моро Убити без речи...

Док се с једним борих, И рукама дави;

А други ме мучки Удари по глави.

Алах нек им даде,

То нек им је плата, На ономе свету

(Само једног хата.

То би право било, А највише с тога, Што су кидисали Двојца на једнога ...

— (Са очима сузним, Срцем пуним наде,