Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

Да

све мање вреди, те се при куповини мора свести вредност на дан кад се она купује, што бива помоћу интересног рачуна. Нађени интерес одбије се од суме, те се само нешо износ исплаћује, о чем се издаје и рачун, тако звани есконшни рачун (обрачун) или ноша или дисконшна ноша.

При свођењу вредности рачуна се оно процентно ме– рило (стопа) које је или управа одредила или које је самим правилима предвиђено: Бива и то да се за веће износе рачуна. мање интерес но за мање, а то се чини само да би завод придобио и веће фирме, које са мањим процентом раде и немају рачуна да плаћају велики интерес. За ово се обично одреди скала, нпр: од 190—1000 дин. 9%,, од 1000—3000 дин.. 89/, а преко 3000 дин. 7:/9%, итд., како је већ утврђено. У правилима је изложено све што је потребно при раду са есконтом, као: менични рок (обично најдужи 3 месеца) највећа и најмања сума менице која се прима у есконт, са колико потписника, отплате да ли примају или не, т. |. да ли сео року мора цела меница исплатити, или само неки део у го– тову, а за остатак да се да нова меница са новим роком а. са истим потписима или, ако исти не могу да се набаве, да. се за нове тражи допуштење (цензура) и као и за потпуну пролонгацију (што се само у ванредним случајевима допушта).

Заводу се на есконт подноси меница спроводним писмом, у коме је она (или више њих у један мах) тачно описана. Ова спроводница зове се есконшна листа; раније имао је сваки завод, ради једнообразности, своје сопствене, већ на– штампане, листе, које су искључиво употребљаване за дотични завод: Ове су листе заводи продавали по одређеној такси која јеобично била много већа но што је стварна вредност овакве: листе. Приход од ових есконтних листа био је толики да је код неких новчаних завода покрио знатан део штампарских трошкова за израду свију штампаних предмета. Ова је ствар повукла на себе пажњу наших финансијера, који су по статистичким подацима срачунали да би ово био леп приход за државу, те су есконтне листе у Србији монополисане, т. |. држава има искључиво право штампања и продаје есконтних. листа, као што је то код меничних бланкета, рачуна (фактура) и других ствари.

Текст је есконтне листе остао исти, т. ј. подносилац. , изјављује ово: