Trgovinski glasnik

Страна .2

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 122

недељно, а од којих је један велики проценат Словена, то је сасвим раз}мљиво, да један заступникСловенскогУсељеничког Цруш тва није у могућности да се нађе на руци свакоме ономе Словену, који помоћи и савета треба Отуда се и десило, да је једна госпођа отишла у мађарскн усељенички дом, о којој је ваш дописник Пл. Л. у своме допису говорио, али није споменуо то, да се мађарски заступници грабе за све народности из Мађарске, а поменута госпођа је била укњиже на у компанијске књиге да долази из Мађарске. И аустријски заступници грабе се за све досељенике из Аустрије, рачунајући их у „Аустријанце“, иако су они махом Чеси, Словаци, Русини и Словенци. Из овога видите, да је један заступник у немогућности да доспе свакоме усељеник у у помоћ.а више заступника не може се наместити, јер друштво нема сред става да их плаћа. Српске обе краљевине, када буду у могућности да поклоне више пажње овоме питању, учиниће неизмерно добро, ако би на неки начин по могле Словенско Усељепичко Друштво, које врло много услуга чини словенским досељеницима, а поготову Србима из свију крајева, који сачињавају највећи проценат поможенима од стране Словенског Усељеничког Друштва. Кад је основано Словенско Усељеничко Друштво оно је било и за Русе, али касније руска влада дала је помоћ Русима, те се ови одвоје и оснују друштво само за Русе. И сви други усељенички домови и мају повелике помоћи од својих влада. Словенски Усељенички Дом је најуређенији усељенички дом по оцени стручне комисије, која је прегледала све усељеничке домове по наредби Министарства рада и трговине у Вашингтону. Поменуо сам у првом делу овога писма Савез Сједињених Срба Слогу. Шира јавност у Србији о овој установи не зна много и мислим да ће бити од интереса код ваших читалаца, ако вам напишем неколико речи о овој установи. Срби су до 1909 године имали

плодност роман од Емила Золе 117 Та жена беше нека госпођа Жозеф, четрдесетогодишња удовица, која је ишла по оближњим кућама да намешта собе и да помаже по кући. Огист Бенар, муж Ефразин, молио је с почетка да долази свако јутро, на сат два, да би припазила на кућу, кад његова жена није имала снаге ни дете обути, ни супу скувати, па чак ни собу помести. Првих дана она је бесно протествовала против таквог мешања непознате жене, борила се, љутила се што не може да задовољи своје лудило за чистоћом. Затим, у колико је више слабила, морала је трпеги присуство стране жене, која мало по мало заузе њено место. И, као нехотице, како то бива у многим породицама, госпођа Жозеф је замени и око деце, па, најзад.Ј и око мужа. Болесница престаде бити женом, али јој је остало осећање најжешће сурев-Ј њивости. Бенар се здружи са овом женом, али без икакве злобе према својој законитој жени. У почетку се дога ђаху страшне сцене, докле, најзад, она несрећни богаљ, с некаквом обамрлош-

три савеза, један у Питсбургу, је дан у Чикагу и један у Бјут Мон тани. Та три савеза вршили су осигурање својих чланова за случај смрти, болести и осакаћења Њихов рад је био благотворан, али непажњом на избор људи,' који су управљали тим савезимаЈ дешавало се злоупотреба и проневера новца савезног. Анексија Бо сне и Херцеговине зближила је Србе у Америци и они се договоре да се сједине. Свесни људи замоле господина Михаила И. Пупина, професора, да буде сједињењу на руци саветом и делом. Господин Пупин се одазове позиву и сједињење би извршено месеца септембра 1909. године у Кливланду, држава Охајо, где се одржао свесрпски збор. Сједињени савези добију име Савез Сједињених Срба Слога, са седиштем у Њујорку, а господина Пупина изберу за Главног Председника. Савез Слога имао је да исплати дуга за старе савезе око 60000 долара, а у каси није било ни цента. Господин Пупин да зајам из својих средстава за режијске трошкове, а дуг ге постепено исплаћиваоуплатом чланова за старе дугове. Славез Слога исплатио ]е за непуну годину готово целу своту од 60000 долара и напредовао је у чланству и у имовини преко, сваког очекивања. Осигурања која Савез Слога плаћа износе 1500 долара највише, па иде до 30 долара на месец потпоре у болести. Данас има без мало 10000 чланова и резерве око 50.000 долара. То је напредак, који је задивио свакога искренога Србина. Поред осигуравања својих чланова, савез Слога ради и на просвећивању Срба у Америци. Српски Културни Фонд, који је у тесној вези са Савезом Слогом врши просветну дужност за све Србе у Америци. Српски Културни и Добротворни Фонд има своју сопствену зграду на 22 улици у Њујорку и ту је, смештена главна писарница СавезаЈ Слоге, уредништво Србобрана, Срп ска Штампарија иСрпска Библиотека. Господин Пупин је код својих америчких пријатеља израдио поклон у виду ове куће Српског Културног и Добротворног Фонда;

и штампарију. То је Српски Дом, у коме се српски дише и мисли и ради. Ту налазе Срби, који у Њујорк дођу, да Србин живи и да је јунак и да се ту на Српство не заборавља, и ако смо од домовине неколико хиљада миља удаљени. Библиотека је отворена за свакога Србина и Словена, где може читати све српске новине и књиге бесплатно. Поред свога редовнога рада, прописанога по правилима, Савез Слога јеу одсудним моментима много учинио за српску ствар. Када је плануо рат на Балкану, чланови Савеза Слоге преко свога Главног Председника, господина Пупина, послали су пола свега новца, који је од Срба из Америке зи Српски Црвени Крст отишао на Цетиње и у Београд. Следећи примеру господина Пупина, који је приложио сам десет хиљада долара, чланови Савеза Слоге пружали су помоћ по својој могућно-) сти, а без мало 2.500 чланова Савеза Слоге отишло је на бојно по ље. И у свима другим приликама Савез Слога радиу користСрпства, а то ће и у будуће чинити, јер верујем даГлавни Председник Савеза Слоге. господин Пупин и поред свога огромнога посла на научном пољу поклања озбиљну пажњу на рад Савеза Слоге и на његов напредак. Кад је букнуо рат на Балкану, Господин Пупин, рачунајући да Срби треба да су о свему обавештени шта се на бојном пољу дешава, издавао је о своме трошку Српски Дневник од по чека рата до примирја. Тај Српски Дневник разашиљат је бесплатно у 4.000 примерака дневно у све колоније у Америци, тако да су сви Срби у Америци били тачно обавештени о успеху српскога оружја. Интересовзће Вас да чујете, какве су радне гтрилике у Америци. Оне су сада врло неповољне. Демократска организација под Председником Вилсоном постаје све мање омиљена код народа, јер неуспех тарифе, која је требала да смањи цене животних намирница, до-; вољно је да нагони гласаче да окрену леђа Председнику Вилсону, а да не узимамо у обзир неуспех у Мексику и др. Услед неизвесно-

сти у политици, радиност инду стријска је слаба, па услед тога угљокопи и рудокопи не раде. Стотинама хиљада радника налазе се без посла, а по приближним по дацима, које можемо добити, има Срба из свију покрајина, који не раде, око 40.000. Криза у раду постоји, то признаје и сам Председнак Вилсон, а надодаје још и то, да он не налази довољно узрока за постојање кризе. Сазнао сам са поверљиве стране, да је Господии Пугшн намеран да оснује један фонд преко Српске Краљевске Академије у Београду, из чијег ће се прихода, неш го око 8000 динара годишње, помагати си ромашни и вредни ђаци гимназија у новоослобођеним крајевима Краљевине Србије. Заиста племенита намера и вредна да се сви имућни Срби угледају на њу. П. X. П.

НА ПРАГУ РАТА.” 1 Пре десет дана рекао сам у једном одличном српском дому да ми стојимо пред ратом између Аустро-Угарске и Италије. По себи се разуме, да је др>штво било изненађено. Ја сам том отменом друштву рекао, да то знам из оног истог извора из којег сам у своје време дознао да је посета кнеза Хоенлоа руском цару у свези са отимамањем Скадра од Црне Горе и са стварањем Велике Албаније, која би имала да се граничи са Бугарском на коначну пропаст Србије Тај је чланак угледао света уЈцењеном „Трговинском Гласнику" још за време гпосета кнез Хоенлое а и изазвао је у своје време сензацију. После те моје изјаве у српском дому написао сам чланак „Мађар о Итзлији“, који је донела новосадска „Застава“. Тај чланак превео је „Васзкај №р1о“, а по њему и други мађарски лисгови, и изазвао је велику сензацију. Да видимо прво шта је рекао от') Писац чланка дао нам је досад повише добрих ствари те му стога не можемо одрећи гостопримегво, ма да се у многоме неслажемо са садржином овога чланка и ма да нисмо пријатељи прорицања политичких догађаја. Уредништво

ћу не помири са својом улогом старице, избрисане из живота. Она је отишла да спава у мрачном собичку, где су пређе живеле њене девојчице, отишла је као болесна животиња, оставивши у светој соби своју децу крај жене, која им замењиваше матер, Ипак су Бенар и госпођа Жозеф били добри људи, бољи од многих, који би безобзирно избацили на улицу ово некорисно, до садно створење. — Ви сте опет сели на средини! оштро рече дебела жена, која журно иђаше по соби там-амо. — Баш је то смешно, да ви не можете сести у углуГ Сад ће доћи Огист да руча: већ је че тири сзта; неће му бити мило, ако на столу не затече свој сир и чашу вина. Узбуђена не говорећи ни речи, ,Ефрази се подиже са столице и с великим напором повуче столицу мало натраг, ка столу. Затим седе и утиша се са изгледом сувишне заморености. Баш у тренутку кад госпођа Жозеф метну сир на сто, Бенар који је радио на оближњим грађевинама, појави се на вратима. Он беше као и пређе сна жан и весео човек; он се стаде шалити са свастиком и веома уљудно се захвали Матеји за љегово учешће према судбини јадне Ефрази. — Боже мој, господине Магеја, та

није крива она. То и њој понављам то-| лико пута. Криви су ти разбојиици, што! су јој исекли све, — и не саопштивши мени. Читаву годину је изгледала здра ва, али погледајте је каква је сад. Не би требало допуштати да се жена такој онакажује, кад има мужа и децу, кад код мене не може живети од ренте... Ви знате, шта су учинили са Сесилијом. Има још једна жена, коју су овако исто осакатили: баронеса, ви је, зацело м познајете. Она је пре извесног време-1 на долазила да види како је са опера-1 цијом прошла моја жена. Ја готово нисам је познао. Она је била необичној лепа; сад би јој се могло дати сто го-ј дииа... Ја говорим, да би њих требало осудити на тамновање за ово зло, које су нам учинили. Затим, кад хтеде сести за сто, он на иђе на Ефразину столицу; она гледаше у њега узнемирено и глупо. Опет ми се ти плетеш у ноге. Како ти то удесиш да човек мора увек на тебе да се саплете?.. Хајде, склони се, начини ми место. Ово није било речено особито оштро, али она сва уздрхта, обузета неким детињским страхом, као да очекује, да ће је он засути ударцима. Она је имала толико снаге ца догура столицу дој мрачне собице, у којој је ноћивала.

Врата на њој беху отворена, и она се тамо склони, седе у мрачан угао, и изнемогло, са неодређеним цртама лице вирило је отуда као лице неке прабабе, која лагано, годинама умире. Матеји се срце стеже кад виде ову старачку снисходљивост, ову плашљиву покорност жене, коју је он памтио као бесну и сурову, као женску, која се непрекидно свађала са својом старијом сестром, а затим с мужем. Она је дуго заплашивала свога мужа, вазда готона да га шчепа, нагонећи га да се потчињава свима њеним насграностима. А сад је сама дрхтала од сваке речи, кад би опазила, да је он нерасположен. Заједно с нестанком пола, у ње је нестало воље, подобности за рад, она је постала као каква жалосна старудија. А међутим у извештајима, где су побројаване успешне операције доктора Года, међу правим чудесима забележена јеи операција над овом радницјм, удатом поштеном женом, спасеном од неизбежне см,ти, враћеном мужу и деци. Тако је, Бутан је имао право, кад је говорио, да треба сачекати резултате, па се тек онда радовати тим чувеним операцијама! (Наставиће се).