Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 129

би било у једном углу поруџбеног листа, за сваки лист, разуме се другојачије. Може наступити, што је чешћи случај, да поручиоц није употребио поруџбену карту, лист, већ је поруџбину учинио у писму, на обичној карти или упутници. Тога ради мора се увек прибећу средству, које је гакође нарочито добро и за инсерате. Узмимо да инсерирање врши фирма: Јован К. Јовановаћ Београд Кнез Михаилова ул 52. Неће угледу фирме ништа шкодити око се за инсерате у јецном листу средње слово К. замени са Н., затим у другом листу са. Ж. итд. Дакле мењањем једног слова, моћи ће се после по поруџбини видети на основу ког је инсерата извршена та наруџбина. Ако пак фирма не жели баш да се врше такве измене у имену, може се на други начин помоћи. Може се просто мењати за разне листове: Кнез Михаилова ул. 52, затим 52-а, даље 52 в итд. Један начин, који не изгледа баш тако добар, састоји се у томе, да се просто сваки нов купац пита, на основу ког се инсерата обратио фирмн. Ра зуме се на најучтивији начин, прилажући и штампан образац, који се лако и брзо може испунити одговором. Издатци се исплаћују. Тиме се постиже да се има добар преглед употребљивости појединих ли стова као органа за ипсерирање. Такође се може констатовати који је артикал боље у једном листу инсерирати, а који у другом. Па ипак и при овој методи може се доћи до погрешиих закључака; иотребна је велика пажљивост и довитљивост. Исто тако доћи ће се до погрешних закључака при свакој контроли, ако инсерат не одговара карактеру листа Ко у „Књижевном Гласнику" објављује вршалице, контролом ће доћи до резултата, да је „Гласник“ неупотребљив за те огласе. Разуме се да закључак мора бити погрешан. Вршалице треба инсерирати у земљорадничком листу или у дневним листовима, који имају већи број читалаца пољопривредника. Вредност појединих наших дневних листова за огласне сврхе није (тачно испитана. Зато сваки трговац, који мисли да инсерира треба мањим огласима да покуша извршити контролу успеха. Како у нас огласи нису скупи то ни та гроба неће много стати а принеће многе користи. Ако се већ установило тачно вођење контроле, то се пажљиво треба да води и даље. Код неке робе, такође и код неког листа показаће да успех опада. Само тачна контрола даје могућности да се тад инсерирање обустави и избегну излишни трошкови, Огласи у књигама. У последње време примећује се живља књижарска реклама, није најбоља, ала ипак показује извесног успеха. Они оглашују преко листова а и у књигама свога издања. Имало би много што шта да се замери, али то није наш циљ. Ми желимо прегледати некњижарске огласе у књигама, њпх има у: Календарима, Путовођама, Адресним књигама и Осталим књигама. Огласи у календарима могу бити од великог значаја. Претходно је потребно да се пази на избор календара, и да се оглас лепо обради. Ми имамо доста календара. Већ календар је најраспростањенији по варошицама и селима. Оглас према томе морају бити и писани. (Календар „Народних Новинз“). Важно је у овим

календарима покушати да оглас буде гако штампан, као да припада редакцијском делу. Имамо такође календара за вишу публику а и стручних. Први су као органи за огласе много изостали иза календара за народ. Нарочито тако, ако у календарима за вишу публику има неколико страна огласа, онда је бесмислица оглашавати. У календарима за народ треба инсерирати намештај, пољопривредне справе, средства против људских и сточних болести и т. д. Од календара за вишу публику, најважнији су стручни календари. Њих готово и нема код нас. У путовођама инсерати за многе трговце и немају баш много смисла. Инсерати хотела су на свом месту. „Вође“ кроз варош су већ што друго, али и у њима инсерат је доста незначајан. Погрешно се мисли, да су адресне књиге подесне за оглашавање. Писац је уверења да је за то издати новац готово бачен. Мишљења су подељена. Ко тражи какву адресу, загледаће у књигу, наћи ће је, записати и затворити адресну књигу као даље непотребну. Ако се може постићи, да се у адресној књизи уз име фирме дода и који ред као препорука или извесно објашњење, то је већ довољно. Друга је ствар са трговинским адресним књигама („Трг. Шематизам"). Инсерати су — па ипак недовољно — до успеха. У овим књигама заинтересовани рбраћа пажњу, тражећи потребне фирме, прво на ону, која Је успела дејствовати уочљиво т.ј. која се ма на који начин истиче испред осталих (инсератД Још једно поље лежи готово неупотребљено. То су у опште књиге. Зашто се у другим многобројним књигама не оглашује? Нарочито у књигама познатих издавача. Овакви инсерати, по пишчевом мишљењу, могу бити од успеха. Детаљиста и реклама преко штампе. Детељиста обично нема само робуј једне врсте, већ више врста на продз ју. Вишестраност рада детаљисте кад је то случај — мора природно изменити и начин инсерирања. Он мрра за све своје ствари да чини рекламу. Детаљиста мора да се служи рекламом, то је излишно доказивати. Ако хоће да ради само са публиком из улице у којој је његова радња, он онда може да одбаци рекламу^ Деси ли му се малер да се слична радња отвори у истој улици и конкурент употреби рекламу, онда је крај близу. Ма и са мало новца, ако севећесуме не могу ни у ком случају издати, мора он покушати да инсерира. Разуме се не сме он никако ни покушати да сву разноврсну робу у јед ном огласу рекламира. Може и то наступити, али у изузет ним случајевима на пр. при распродаји. Уопште ограничавање, али не штетно У броЈУ разноврсности оглашене робе, показује вештака у реклами. Инсерат је сличан излогу (модерном разуме сеЛ Он успешно делује ако не личи на какав вашар, већ кад се умешно скрене пажња читаочева на неколико иредмета. Ствари које не могу ући у оглас у-ј неће се после неколико дана. Поред све муке да се број разноврсној сти ограничи ипак је некад потребно: да се читав ред разне робе одједном објави. У нас многи детаљиста просто испише на листу хартије шта има све у радњи па продају и онда даљи рад остави слагачу. Детаљист мора израдити план за групирање разие робе у инсерату. Слз-

гач може, не баш сваки да и сам изведе добар слог, али је ризично ослонити се на добру вољу његову. Пре свега треба текст утврдити. Скица не сме бити утрпана. (Свршиће се)

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Принц Ђорђе на лечењу. Принц Ђорђе отпутоваће идуће недеље у Швајцарску на лечење. Трговински уговор са Турском. „Пестер Ј1ојд“ има брзојав из Цари града, да је отправник српског посланства отказао Порти трговински уговор и консуларну конвенцију и позвао је да одреди делегате за преговоре. Пред преговоре за нови трговински уговор са Турском, потребно је и ово напоменути: Уверења о здравствености намирница визирају се у турском консулату, за шта се плаћа 20 дин. у злату од уверења, без обзира на количину намирница. Пошто домаће фабрике саламе имају приличан извоз у Цариград у количинама мањим: од 50 кг. то ова такса за визу уверења терети саламу са 40 пара по килограму, што удвојава царину. Овако велика такса за визу уверења не може се ничим правдати, и од тога мора се оградити у новом трговинском уговору. Прилог инвалидском фонду. Г. Јанаћко Тасић, трг. из Варварина послао је преко нашег уредништва 100—. дииара, као прикупљени прилог са једне мале забаве за инвалидски фонд Св. Ђорђа. Каше уредништво предало је овај прилог инвалидском фонду Св. Ђорђа. Одобрен кредит. Државни Савет одобрио је округу подринском кредит од 820.000 динара за повећање возног парка на окружним железницама. Унапређење среских начелника. Једанаест среских начелника у но-ј вим крајевима унапређени су класом. Судске ферије. Од данас у свима судовима настају судске ферије. У Касационом Суду одређени су да дежурају за време ферија: г.г. Јован Јоваиовић као председник, и Драг Јовановић иТаса Продановић. Испитни дар. Уважени пријатељи нашега Удружења г. Илија Антоновић, трг. овд. изволео је послати нам 25 ком. одабраних књига за награђивање заслуж них ученика Трговачке Школе нашега Удружења Београдска Трговачка Омладина из јављује захвалност г. Антоновићу на пажњи и поклону. Учитељи вештима. Главни Просветни Савет усвојио је нацрЈ. правила о полагању испита за учитеље и учитељице вештина. Дом Св. Јелене. Јуче је извршено свечано освећење темеља за Дом Св. Јелене, који се подиже на плацу где је била стара богословија код Саборне цркве. Камен темељац поставили су Њ. К В. Престолонаследник Александар и госпођа Хартвиг. Видовдан на Носову. Велики број Срба из Босне и Војводине отишао је на Косово, да тамо дочека видовданску прослову освећеног Косова и да се причести у цркви Грачаници.

Изборна агитација. Јуче су отпутовали у унутрашњост Србије у изборну агитацију многи народни посланици и истакнутији чланови свих странака. Уређење Скопља. Дан ас ће се у Скопљу отворити планови за регулисање града Скопља. У оцењивачком суду су за оцену поднетих планова: г.г. Бранко Таназевић ( доцент Универзитета, и инжињер С. Бабић, шеф општинског грађевинског одељења у Скопљу. Регулисање Приштине. Ситуациони план града Приштине израдио је инжињер г. А. Драгићевић, а план за регулацију вароши ради архитекта г. К. Јовановић. Забрањена сонолска прослава. Из Карловаца телеграфишу, да је аустријска полиција забранила прославу десетогодишњице СрпскОг Сокола, зато што су на тој прослави хтели учествовати и Соколи из Србије, па се Аустријанци боје немира. У страха су велике очи! Пловидба српских бродова. Српско Бродарско Друштво извештава путнички и тргоеачки свет, да ће почев од 15. ов. м-ца бродови друштвени саобраћати само двапута недељно између Шапца и Митровице и обратно и то: Из Шапца за Митровицу недељом и четвртком у 4 сата по подне. Из Митровице за Шабац понедеоником и петком у 4 сата јутро. Са овом узменом замењује се досадањи ред вожње од 1. априла тек. год. на тој линији. Стављен у притвор. Кварт савамалски ставио је под кривичну истрагу и у притвор А. Николића. трг. помоћника код г. Димитрија Раденковића, трговца, због поткрадања газде.

ИЗ БЕОГРДДСМЕ ОПШТИНЕ. Седница одборска од 13-У1 914. год. Прочитан и усвојен је записник од прошле седнице. Одобрено је месечно одсуство др. г. Гођевцу и кметовима г.г. Ђорђу Јанко вићу и Милану Марковићу. Проф. Рудолф Валдец, вајар из 3<греба, моли да му се уступи веће општинско земљиште, где би подигао уметничко-занатлијску ливницу бронзе и других скупих метала. Он то земљпште хоће и да плати, само да то буде у извесном времеиу и у ратама. Он улаже у овај посао знатиу суму новаца. — Секција предлаже да му се уступи 5000 кв. м. испод болнице за душевне болести, по десет динара кв. м. Примл^ено је с тим да Суд закључи уговор с г. Валдецом како ће пајбоље одговарати онштинским интересима. Затим је по предлогу комнсије за експропријацију и апропријацију решио: да се експроприше и апроприше имање г. Милоша Павловића у Рајићевој улици, нмање Браће Поповића у Кичевској улици, имање Браће Богдановића у Молеровој улици, имања Мил. Ралковића у Молеровој улнци, процени имање Даринке Костић и Николе Ковачевића у Његошевој улици, иман.а у Милетиној улици за регулисање те улице, затим имање у Скендербеговој Крунској, Страхињића Бана, Дринчићевој ул. и т.д: Приликом хлебарслог штрајка општинска је каса претрпнла штету од 20000 динара. СекциЈа предлаже да се тај и»датак пребаци у овај буџет, пошто је из прошле годнне а та је година завршена. Предлог је усвојен.