Trgovinski glasnik

Број 131.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

редба схваћена је као излив нерасположења престолонаследнико ва према Србима и Хрватима, „Аз Ешт“ мисли, да је и то допринело узбуђењу духова. „Кад буде довршена истрага, чуће се права истина. Али Франца Фердинанда више нема. С њиме је погинула и његова супруга, кнеги ња Софија Хоенбергова. Њихов је брак био срећан. Франц Фердинанд оженио се њоме из љубави. Она је била из породице грофа Котека. По закону дома Хабсбур шког он се не би њоме могао да ожени, јер није била члан владар-: ског дома. Да би се могао њоме ипак оженити, он се унапред одрекао, у име своје деце, права на на-1 следство престола. Због њеног по ложаја на двору било је великих тешкоћа и трзавица, а са страхом се помишљало, како ће се развити прилике на двору, кад њен супруг заузме престо, јер њој није признато право да носи презиме сво га мужа, него јој је краљ дао наслов кнегиње од Хоенберга. Атен татом Гаврила Принципа скинуто је то питање са дневнога реда, а право на наследство престола прешло је на иадвојводу Карла Франца Јоспфа, синовца убијеног престолонаследника. Он је по реду већ трећи престолонаследник за владе цара и краља Фрање Јосифа I. Његов син, престолонаследник Рудолф свршио је 1889. године трагичном смрћу. Пошто није имао више мушке деце, право наследства престола прешло је на синовца му, Франца Фердинанда, али ето и он је свршио трагично. Наш седи владар доживео ]е нов удар у својој породици, који га је потресао до дна душе. „Надвојвода Франц Фердинанд и супруга му, Софија од Хоенберга, жртве су атентата једног фанатичног младића од 19 година. Њихова трагична смрт изазвала је свуда најискреније саучешће. „Лака им била земља и вјечнаја памјат! Искази атентатора. „Пестер Лојдов" сарајевски дописник јавља о томе своме листу: „Атентатор Недељко Чабриновић покушао је да бежи и скочио у реку Миљацку. Један мађарски берберин по имену Мароси и детектив Сејнуловић скочили су у реку за њим, ухватили су га у води и пошто је дотрчало још неколико жандара, одвели су га у полицију, Овде је он на саслушању одмах изјавио да је имао намеру да убије надвојводу. Затим је рекао да је бомбу добио из иностранства. У његовим џеповима нађен је један број мостарског листа „Народ“ и један број социјалистичког листа „Звоно“ из Загреба. „0 Чабриновићу тврди поли ција да је мангуп. Он је почео у Сарајеву да учи словослагачки занат, али га није изучио него је о^ишао у Црну Гору. Мисли се да је тамо радио у државној штампарији. Затим је дошао у Сарајево и ту био познат као синдикални анархист. Због таквих својих уверења он је био искључен из соЦијал - демократске организације. Пре извесног времена отпутовао је у Београд и радио у државној штампарији. У Сарајево се вратио пре четири недеље, тражио је раДа али није могао наћи места. Тек пре неколико дана нашао је у једној малој штампарији место као помоћни слагач.

„Саслушање другог атентатора. који је убио надвојводу и војвоткињу и који се зове Гаврило Принчип, такође није донело никаква откровења. Он је сасвим мирно изјавио да је одсудан протнвник аустријског империјализма и да је у личности престолонаследника Франца Фердинанда гледао оличење тога империјализма и због чега се и решио да га у бије. „На питање шефа полиције за што је дошао у Сарајево, он је мирно одговорио: „— Па видитр зашто сам доигао. „На питање: „зашто сте извршили атентат?" он јеодговорио: „— Ја у надвојводи гледам носиоца аустријског империјализма и представника наЈвиших власти, и зато сам га убио. и Цар Фрања Јосиф у Бечу. Ишл, 16. јуна Цар Фрања Јосиф са свитом вратио се у Беч. Некролози бечких листова. Беч, 16. јуна. Сви листови доносе некрологе о покојном надвојводи Фрањи Фер-| динанду, описују његову трагичну смрт и износе висока својства и врлине покојника, којима је задо био опште искрено поштовање. Нарочито хвале његове заслуге за усавршавање војске и флоте а завршују са изјавом, да су се сви народи монархије искупили једнодушно око цара, који је поново дао примера свога јунаштна, начином на који је примио вест о атентату. Више листова изјављују сумњу да је атентат спремљен из политичких разлога. Саучеш-ћв народа. Ишл, 16. јуна Од раног јутра многобројни свет очекује да при поласку поздрави Цара који крај свег јучерањег узбуђења изгледа чио. Вести из целе монархије и иностранства јављају о болном утиску који је свуда произвео атентат. Аустро-угарски листови и страни листови посвећују похвалне чланке успомени пок. престолонаследника и војвоткињи од Хоенберга. Непрестано стижу изјаве саучешћа од страних владаоца и влада. СаучешЋе Црне Горе. Цетиње , 16. јуна Вест о атентату произвела је велико пренеражење Двор, влада и стране дипломате изјавили су одмах своја саучешћа аустро-угарском посланству. Дворска жалост у Лондону. ЈЈондон, 16. јуна Поводом смрти Фрање Фердинанда краљ је наредио да дворска жалост траје недељу дана. Појединости о атентату. Сарајево 16 јуна. Атентатор је опалио из непосредне биизине, што објашњава страховито дејство метка. Надвојвода и надвој■откиња остали су седећи мирно у аутомобилу. Земаљски поглавар налазећи се са њима у аутомобилу, помислио је у први мах да су надвојвода и војвоткиња остали неповрвђени, али није хтео више да продужи шетњу по вароши и наредио је шоФеру да твра у конак. Одједном војвоткиња клону према надвојводи ослонивши се десном руком на земаљског поглавара, који је помислио да се тиче само несвестице услед нервног потреса, у толико пре што су војвоткиња и надвојвода измењали шапа-

том неколико речи, које су остале за земаљског поглавара неразумљиве. Када се земаљски поглавар, који је мо рао упутити шоФера пошто није познавао улице, окренуо према надвојводи, приметио је крв у отвореним устима надвојзодиним, који је непрестано седео мирно. Када се аутомобил зауставио пред конаком, војвоткиња је била потпуно изгубила свест. Чим су војводткињу пренели из аутомобила, надвојвода се такође срушио. Лекари су сместа дошли, али је свака помо* била узалудна. Четири часа после надвојводине смрти утврђено је да је вратна артерија била пробијена. Неколико тренутака затим умрла је такође војвоткиња не дошавши к себи. Извештај Кор. бироа о атентатима. Сарајево, 16. јуна. Из аутентичних извора јављају о првом атентату, да је прво нз Апеловом кеју био бачен са десног тротоара на аутомобил надвојводин мали пројектил, који је био праћен слабим пуцњем прошавши иза војвоткиње. Одмах загим пала је бомба, која је експлодирала у тренутку када је други атомобил пролазио. У надвојводиним колима није се за први тренут ништа знало шта се догађа,. Када се други аутомобил ззуставио и пугници сишли из њега, зауставио се и надвојводин аутомобил и надвојвода је био извештен о несрећном случају. Када је дошао у општинску кућу, надвојвода је изразио своју индигнацију због атентата. Пријем је текао бурно. За то време вест о атентату се сазнала у публици и када се надвојвода појавио на вратима општинске куће био је поздрављен френетичким овацијама. Надвојвода је по својој изри чној жељи хтео, противно саветима земаљског поглавара, да продужи вожњу од општинске куће да би посетио прво рањеног потпуковника Мерици-а који је лежао у војној болници. У аутомобилу је био и земаљски поглавар Потјорек, који је био окренут лицем према надвојводи и њего вој супрузи. Граф Харах стајао је на потези да би својим телом штитио надвојводу од новог напада. Аутомобил јр био ушао у улицу Фрзнца Јосифа у којој је морао успорити ход. Тада су избачена два смртоносна метка. Земаљски поглавар је имао утисак у првом тренутку, да се за срећу ништа није догодило, јер су се и надвојвода и војвоткиња држали мирно и право седели у аутомобилу. Ађутант потпуковник Мерици рањен је у задњем делу главе и изван је опасности. Гроф Бос Балдек само је лако рањен, док је његов аутомобил јако оштећен, као и аутомобил графа Хараха, у коме су били надвојвода и војвоткиња. У публици нико није опасно рањен. Саучешђе рајхсрата. Беч, 16. јуна. Председник Рајхсрата Силвестар телеграфисао је председнику министарског савета и молио га да изјави саучешће цару. Личнвсти атентатора. Сарајево, 16. јума Сем двојице атентатора угапшена су још нека сумњива лица. После прве истраге утврђено је да су оба атентатора босански Срби православне вере.

Билински код цара. Беч, 16 јуна. Цар је примио јуче по подне заједничког Министра Финансија Билинског. Аудијенција је трајала један сат. Сахрана покојника. Беч, 16. јуна. Говори се да ће мртва тела пок. престолонаследника и војвоткиње стићи у Беч 2. јула по новом.да ће сахрана бити 3. јула а парастос 4. јула по новом. Цар Виљем биће на сахрани. Берлин, 16. јуна. Цар Виљем ићи ће у Беч, да присуствује сахрани пок. Фрање Фердинанда. Принц Конот на сахрани. ЈЈондон, 16. јуна. Краљ је одредио принца Артура од Конота да присустзује сахрани надвојводе Фрање Фердинанда. Како је аустрнјски цар маршал енглеске војске и пуковник, командант коњичког пука, то је вероратно да ће Конота пратити један виши официр и изасланство пука. Бачене бомбе сутрадан по атентату. Сарајево, 16. јуна. Данас су биле бачене две бомбе, али нису причиниле чикакве штете. Једно лице лако је рањено. Атентатори нису ухваћени. али се држи да су ово дело ' извршили саучесници јучерањег атентата. Сада је варош потпуно мирна. Пренос мртвих тела. Сарајево. 16. јуна. Посмртни остаци надвојводе Франца Фердинанда и војвоткиње смештени су у воз преко ноћ. Узети су отисци маске у гипсу са њихових лица. Час преноса у Беч још није утврђен. Положени су многобројни венци на мртвачке ковчеге. Сарајево, 16 јуна. Воз са посмртним остацима надвојводе и војвоткиње отпутовао је синоћ за Метковић, одакле ће лешеви покојника бити пренесени у Беч. Сарајево, 17. јуна. Посмртни остаци надвојводе и војвоткиње балсамовани су. Арцибискуп Штадлер очитао је молитву за опроштај грехова покојника, па су мртвачки сандуци затворени и залемљени а затим изложени у двору. Официри и дворски часни ци чували су почасну стражу. Цела соба је била испуњена венцима. По подне су официри и цивилна лица из двора молили се Богу крај мртвих тела. У 6 сати увече оба мртвачка ковчега била су пренесена на мртвачким колима са прописним војним почастима на железничку станицу, где су унесена у вагоне нарочитог воза, који иде за Метковић, где ће се укрцати на ратну лађу која ће ковчеге пренети у Трст. При провозу остата ка покојника од двора до станице биле су постројене трупе а за мртвачким колима ишао је огроман спровод из дворских часника, представника власти војних и грађанских и многобројна маса света која је с поштовањем поздрављала пролазак спровода. Краљ Никола узбуђен атентатом. Трст, 17. јуна. Црногорски краљ Никола синоћ је овамо стигао из Минхена одмах продужио пут за Бар. Краљ је на путу сазнао за атентату Сарајеву и био је јако узбуђен.