Trgovinski glasnik

Стр-на 2.

1РГ0ВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 136

лема (кречавица, 1а МибеагсИпе) такође се мање више појављују. 10. култура дудова. У срезовима ђевђелијском и дојранском постоје читава поља под дудовима. Ово нарочито око Ђев ђелије, Стојакова, Богданца, Вл-ј ландова, Пираве. и т. д. За производњу младица од ду-ј довог семена постоје и неколико малих расадника у селима: Мрзенцу, Горначету и др., где има поред семеништа и растила; из, семсна произведене младице старе од 2—3 год. доносе се на пијаце и продају 100 комада по 3 до 10 дмнара. Младице купују они који подижу дударе, али прстхо-, дно припреме земљу орањем. Сађење младица у ђевђелијском срезу вршили су и врше на растојању од 3—4 метра већином у квадрату; а у срезу дојранском и око Валандова и Пираве растоја ње је знатно веће, — од5— 7 ме тара. Растојање између редова у овим местима веће је зато, што мештани на својим имањима и кад дудови одрасту сеју памук, ситнозрни кукуруз и др. усеве, док они из ђевђелијског среза те усеве сеју само дотле док су ду дови млади, а доцније кад одрасту и почну правити лад. ретко их сеју. Усађене младице друге или тре ће године калеме очењем на висини од 1,20—1,80 мет. За калемљење узимају окца од „Црне ашламе“, т.ј. дуда, који има крупан и тежак а мек лист. са белим дудињама. Прве године по калемљењу може се брати лист али се избили леторасти не секу, већ се секу друге године и то на 5—10 см. изнад спојеног места. Резање се, врши по извесном правилу тако, да се образује круна са по 4—5 и више кракова „рама“. 1<ад кра кови сталним орезивањем јако одебљају, врши се подмлађивање њиховим одсецањем до самога стабла. Дудара и када се по њој ништа не сеје, обрађује се орањем, па се и наводњава, ако је то могућио и ђубре се по потреби. Земљишта под дударама већи-

ном су песковита, шљунковита и слабо плодна. На једном хектару; у околини Ђевђелије има засађених и окалемљених по 625—1000, комада дудова. 11. Принос по хектару. Рачуна се да један дуд даје просечно по 15 ока лишћа с гранчицама, а за храну буба из једне кутије од 25 грама семена сматра се да је довољно 1000 ока лишћа с гранчицама. Према томе од дудова са једног хектара, када су засађени на 4 метра растојања може да се одгаји 10 кутија семена. Узимајући просечно да се од једне кутије добије 35 кграма сирових мехурака, значи да се од десет кутијај просечно може добити 350 кгр. сирових мехурака. Цена сировим мехурцима. варира од 2.40 до 4 дин. по килограму, и ако узмемо да се просечно кгр. прода по 3.20 ( дин. излази да би принос по хек-| тару био 1120 дин. Међутим треба одмах узети у, обзир: да ће дрво дати више ли- ( ста ако је на већем растојању од онога на мањем. Кад се одбију трошкови за на-ј бавку 10 кутија семена по 4 дин. кутија, износи 40 дин. Из иску ства се зна да је сасвим довољно! рачунати за све време 5 радникај за одгајивање 10 кут., и ако сеј узме просечна надница 2 дин. дневно, излази: да би радна снага коштала 300 д. огрев, дезинфекција, сумпор и т.д. 30 „ набавка грана за завијање-чаурице 50 Ј Свега дакле расхода до 420 д.ј Али издатку треба урачунати, и 12.50°/ п колико су произвођачи давали Управи Турских државних дугова, шго чини 140 динара. што износи укупно 560 динара. Кад се горњи издацп одбију од бруто приноса онда чист приход по хектару износи 1120—560—560, динара. Код многих одгајивача, којњ сами гаје бубе отпали би издациј на радну снагу. Код чифчија пак у издатке треба рачунати и кирију у новцу или у натури, коју су агама плаћали за дудове, поштО| су дудови били својина ага, (обично се плаћало по 20—40 п. за;

свако дрво). Ааи и поред свега тога одгајивачи су имали врло добре ренте. Новембра 1913 год. *Ек.“ Кавадар. Ник.Ж. Петровић.

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ.

„Ди Цукунфт," недељни часопис познатог немичког публицисте Мексимилијана Хардена, посвећује нарочити чланак сарајевском атентату. Писац наводи, да је Видов-ј дан врло значајан дан у историји српског народа. Све до сада Ви-, довдан су Срби славили као дан тужне успомене на пропаст српског царства на Косову. Први пут! ове године Видовдан је слављен не као Велики Петак, него као Ускрс српски. Међутим аустро угарски престолонаследник, сада већ пок. Фрања Фердинанд изабрао је баш тај дан за улазак свој у Сарајево. Та одлука Фрање Фердинанда само је једна алка у низу оне политике аустро-угарске, која је вазда била наперена против Србије и српскога народа. Изгледа, да је Беч заборавио, шта је гроф Шувалов рекао пре 38| година: да ће једном из Босне доћи највећа опасност за европ ски мир. Да су се имале на уму те речи, свакако би се сгарало, да се не да ни прилике ни повода остварењу њиховом. Зар се није Пашић, муж једне Аустријан ке, искре ,о и поштено трудио да се с Бечом дође до споразума. који не би вређао достојанство Србије. и то с оним Бечом, који је Србију отерао с мора? Зар није Беч ствбрио Албанију, ту стару српску земљу, која је иаквашена крвљу предака српскога народа? Зар тамошње смутње и немири дају наде, да ће се скоро доћи до спгурног пролаза (за Србију,) преко албанске територије до мора? Па још сада уза све то надвојвода Фрања Фердинанд нашао је за иотребно да скупи војску и приређује маневре на северозападној граници Србије, и са претећомј песницом објављује на сам Видов-; дан српском народу, да ће се стати на пут сваком упаду у Алба-| нију. Ово росположење масе по-

У преводу од Мил. И. Ђукнића. (Кр 1), Сем новчане казне наплатиће се и такса или надтакса, која није полсжена. Сваки онај који се противи вршењу прегледа од стране одређених органа биће кажњен новчаном ка.ном од 100 лира. Сваки онај који у току једне године буде учинио више од три преступа биће, сем тога, још и кажњен искључењем из свију италијанских берза за месец дана најмање а за годину дана највише. Судски чиновници и чиновници управа које су дужне да се старају да се послови правилно у бер зи врше, који буду узели учешћа у потарди уговора, који је састављеп| противно закону.биће кажњени са 10 ли ра новчане казне за сваки такав уговор Сем тога биће солидарно одговорни са уписаним посредницима и уговорачима за таксе и новчане казне које ти посредници и уговорачи имају да плате. У тсм случају горепоменути чииовници треба да пријаве иступнике управи за протоколисање акта која' се налазе у седишту берзе, уздржавајући!

се да ма што по томе раде, док се не поднесе признаница о плаћеној такси и надтакси, коју ће издати надлежна упр ва. За иступе надлежне су административне власти. Против решења административних власти подноси се жалба иадлежном суду. Казне за иступе застаревају за 2 године, рачунајући од дана кад је иступ учињен. Све се те одредбе и надлежности и застарелости примењују и на банкаре, посредиике за робу или мењаче, који за пет година имају право да учествују на продајама судским путем у берзи. VIII Прелазна и коначна наре/јења. Берзански службени посредници који су уписани у нарочити списак пре ступања у живот закона о берзама од 20. марта (п. н.) 1913. године, остају и даље на својим местима, чак и онда ако и не испуне све услове, који се тим законом траже. При свем том они ће бити дужни да допуие кауцију до утврђепе суме, тј. њихова кауција мор 1 бити од 30.000 до 100.000 лира. У року од једне године, рачунајући од дана ступања у жиаот поменутог 3 (акона о берзама, кауција сваког бер заиског службеног посредника мора

бити повећана тако да достигнеј најмање половину укупног износа, који је поменутим законом прописан. Друга половина мора бити положена у року од три следеће године у једнаким годишњим ратама. Берзански службеии посредници могу се у року од године дана, рачунајући од дана ступања у живот поменутог закона, уортачити под истом фирмом. Само три берзансла службена посредника могу биги чланови лруштва и само њихова имена могу фигурирати на фирми. Друштва берзанских службених посредника не треба ни у ком случају да имају представнике. Кауција може бити једна и сума те кауције треба да буде онолика колико је прописана за сваку берзу у року од године даиа, рачунајући од дана ступања у живот поменутога закона о берзама. Трговачке коморе могу допустити да узму учешћа за време од пет год, у продајама судским путем у за то намењеном локалу банкари, посредници за| робу и мењачи, ако та лица положе! кауцију која се данас тражи за бер-| занске службене посреднике прапилни-ј ком прописаним за берзе, Сем тога та! су лиц- дужна и да повсћају кауцију у одређеним роковима и да пл:,те таксеЈ

родила је у глави једног, по готову још незрелог, младића мисао да убије тога човека, у коме је по његовом схватању била оличена сила туђинског освајача.

ПОСЛЕ АТЕНТАТА.

Сарајевска варварства. Праг, 21. јуна. „Народни Листи“, говорећи у уводном чланку против српских демонстрација у Босни, каже о њима, да су оне ужасна средњевековна појава пред лицем целе културне Европе, и да су тим варварскије и нечовечније што су праћене бечким органима хришћанско социјалним, и да ово, у јед ној уређеној држави нечувено држање, остаје у главној престоници неспречено, као да за ова влрвар ства хришћанских социјалиста нема закона. Босански и херцеговачки Срби ничим ;нису скривили Аустро-Угарској; по свима сведочанствима понашала се сва публика без разлике, православна, каголич ка и мухамеданска примерно, па и сам земаљски шеф Потјорек кон статује, да је ток дочека у општинској кући био сјајан; сви варошани су се најодлучније изразили противу убица престолонаследника. Где је, дакле, разлог том терору. који се врши у име католицизма? Сарајевски догађаји су гнусно профанисање опште жалости, и том профанисању мора сеучинити крај, и то најодлучнијим средствима. Помен у бечкој српској цркви. Беч 23. јуна. Јуче је у српској цркви даван парастос престолонаследнику Фрањи Фердинанду и војвоткињи од Хоенберга. Присуствовали су црквена управа, доброчино друштво Српских Жена и чланови српске колоније. Хрватски сабор и влада на погребу. „Србобран* 4 доноси ову белешку: Број учасника на погребу пок. престолонаследника био је строго ограничен. Од свих влада и покрајинских сабора учествовале су на погребу само три владе и то бечка, пештанска и загрс-

које се траже овим законом за уговоре закључене посредством берзанских службених по:редника. Кауција ће бити онолика иста колика је и за берзанске службене посреднике и за то важе и исте обавезе. Тако исто горепоменута лица дужна су пријавити синдикату берзе све уговоре, који су њиховим посредством закључени. За та лица важе и све већ поменуте одредбе о казнама. Петогодишњи рок за учешће у про дајама судским путем на берзи може се продужити још за пет година. Трговачке коморе ће доносити одлуке за примање на берзу и за продужавање рокова по апсолутној већини а у присуству две трећине члановатрговачке коморе најмање, а по претходном изјављеном мишљењу изасланства берзе. Лица која желе да се користе тим петогодишњим одобрењем треба зато да поднесу молбу надлежној трговачкој комори у року од три месеца, ра чунајући од обнародовања закона о берзи, а треба да поднесу све доказе, којима ће утврдити да ће задовољити тражене услове. Уверењем, које издаје синдикат берзе, утврдиће се време, за које је похађана берза.