Trgovinski glasnik

Број 141.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

Хрватска и Славонија, (Извештаји Српског Пресбироа) Рад сабора. Загреб, 28. јуна. Сабор претреса извештај комисије, којој је стављено у задатак, да расмотри предлог о поправци повреда устава, које су се десиле за време комесаријата. Комисија је усвојила Бадајев предлог, по коме имају да се створе уставне гаранције и да се отклоне после дице комесаријата. Комисија је одбацила предлог посланика Пребега, члана Франкове странке. који је тражио да бивши краљевски комесар г. Цувај буде оптужен. У пуној саборској седници посланик Петричић поднео је понова исти предлог, кога је председник г. Ме даковић огласио да не може бити узет у дискусију, пошто не носи потпис двајест посланика. како је то предвиђено у пословнику. ИззестилацСветозар Прибићевић, мотивишући предлог комисије, рекао је да би усвајање предлога Пребега или Петричића повукло за собом распуштање сабора. Међутим. ни већина, нн народ, који жели рад Сабора, не би хтели да од буде распушлен. Загреб, 29. јуна. Сабор је усвојио Бадајев предлог. Идућа седница заказана је за понедељак.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАНг/ (Извештај Сриског Пресбиро-а) Румунско-бугарски гранични инциденти. Букурешт, 20 јуна. Румрнска Агенција јавља: Један нов инцидент десио се прстпрошле ноћи у Кујунџуку, селу — на два километоа од граниџе, који су изазвали бугарски војници. 7 ри бугарсна војника, без одобрења, били су дошли у село. Румунски стражари позвали су их да се повуку. Ова три бугарска воЈника врате се наоружани пушкама и уђу на румунску територију за читав кило метар и опале пушке на румун-

ске воЈнике. Два румунска војника тешко су рањена. Оваки се инциденти појављају има већ 15 дана и до сада је пало пет жртава: Један војник и један сељак румунски убијени су, а три румунска војника рањена су. Румунско јавно мнење узбуђено Је и захтева брзе и енергичне мере, како се оваки догађаји, који се не слажу са нормалним односима двеЈу суседних држава, не би понављали.\ Подела Албаније на кантоне. Црач-, 28. јуна Исмаил кемал дошао јс да васпостави ред у Албанији помоћу кантоналног система. На основу тог плана северни като лички крајеви, до реке Маћа били би потчињени Биб Доди, мухамедански крајеви између река Маће и Шкумбе Есад паши\ од Шкумбе до Тепелени-а, Исмаил Немалу и на послетку предели у којима живе православни били би потчињени Зоографосу. Арбанаси и кнез Виљем. Драч, 29 јуна. Јуче је под председнишгвом кне за Виљема био скуп угледних албанских грађана северне, централне и јужне Албаније. Међу гим угледним грађанима, којих је било око 40, примећени су Пренк Биб Дода, Исмаил Кемал беј и Иса Бо љетинац. Неколицина од њих саве товали су кнезу, да се обрати Великим Силама, како би биле послате помоћне стране трупе; други су се опирали том предлогу и саветовали су кнезу да се ограничи и да тражи од Великих Сила гаранцију оних граница, које је определила амбасадорска конференција у Лондону. За време овога скупа, у неколико махова било је манифестација у корист кнеза. На име може се цитирати изјава Исе Бољетинца који је рекао: „И ако ми нисмо изабрали кнеза Виљема, не го га је Европа назначила, ми смо данасверно одани њему, у случају, ако би кнел Виљем био принуђсн да нас остави, нека се нико други не ирима тога мандата, јер Арбанаси нису деца са којима се може играти“. После дискусије сви су присутни изјавили, да је резултат

већања задовољавајући, пошто је постигнут потпун споразум између Муслимана и католичких представника, у колико се тиче питања да кнез остане. Берат у опасности. Рим, 30. јуна. Агенција Стефани јавља, да је холандски генерал Девер телеграфисао албанској влади из Авлоне, како је, према последњим вестима, ситуација у Берату веома критична: Северни део вароши опкољавају побуњеници, а на југу су Епирци. т урска марина. ЦариграО, 30. јуна. Брод „Решид Паша" са великим делом персонала, који је намењгн дреднтоту „Султан-ОсманД отпутовао је јуче за Енглеску. Грчко бугарски односи. Атина, 29. јуна. Господин Пасаров, бугарски поланик у Атини, у првој својој аудијенцији коју је имао код Кра ља, изнео је потребу да се између Грчке и Бугарске васпоставе односи споразумевања, поштовања и пријатељства. Краљ је одговорио да и он дели исту жељу и да ће бугарскн посланик наћи у њему и његовој влади озбиљне помагаче. Протест контролне номисије. Беч, 28. јуна. „Албанска Кореспонденција“ са знаје из Валоне, да је контролна комисија протествовала код Зоографоса против напредовања Епи раца и против преласка уговорене, неутралне зоне. Тиме је нарушен споразум на Крфу. Зоографос је одгокорио да се кретање трупа десило без његове воље и дао је наредбу за повлачење. Бугарско грчки односи. Атина, 28. јуна. Господин Пасаров, бугарски посланик предао је данас краљу акредитивна писма, уз уобичајени церемонијал и у присуству министра иностраних дела. Грци заузели Епир. Рим, 27. јуна. Агенцији Стефани јављају из Драча:

Јуче пред вече, епирски устаници, потпомогнути грчком војском, заузели су Берат као и све гериторије, које је Грчка имала да уступи на основу Лондонског Уговора, осим четири села, која су албанеке трупе, у немогућности да се бране, евакуисале. Становништво се разбегло према северу. Једна група првака намерава учинити нов корак код устаника у циљу преговарања за мир. Невоље у Јужној Албанији. Драч, 27. јуна. Неисказана беда влада у јужној Албанији код одбеглог становништва и њему би се могло помоћи само организованим заузимањем. Последњих 24 сата прошли су на миру. Наступање Епираца. Црач, 29. јуна. Према вестима, које су стигле из Албаније, Епирци и даље напредују. Они су већ заузели цео предео Скаранаре. Према једном извештају валонског префекта, трупе које се крећу напред, то су регу ларне грчке трупе. Берат и Валона само што нису пале у руке Грка. Ноћу између 27. и 28. чуло се неколико пушака на предстражама. Примећују се извесна кретања на полсжајима побуњеника. Виде се оптички знаци на њиховим позицијама. Борбе у Албанији. Рам, 29. јуна. Агенција Стефани јављаизДрача, да су побуњеници. са топовима које су узели у Елбасану, отпочели напад на Берат. Агенција Стефани јавља из Валоне да су холандски официри, пошто су Епирци заузели Корицу, отишли у Валону 26. јуна са цигло 80 људи. Владине трупе, које броје на две хиљеде људи, потпуно су се разбегле, чим су дошле у додир са побуњеницима. Територија, коју су сада заузели Епирци, већа је од оне, коју су они раније евакуисали. Јуче скуп плбанских представника није донео никакву одлуку.

Шиаагав (Еиисијоне) Ваш. од Леона Смита превео М. И. Букнић (2) — О ! начину \установе 'новчан. банака. — О узроцима разноликости законодавстава. — Емисија новчаница улази у трговачке послове — Емиси/а новчаница није оно исто што и фабрикација новца. — Емисија новчаница не ствара капитал. — О природним границама емисије новчаница. — Користи и незгоде привилегованих и многобројних банака- — О савезу интереса са државом. — О јединству и разноликости банчиних новчаница. О оаасностима, које произлазе услед утакмице банака. — О улози банака у кризама. О законском уређењу мноштва банака. — Заклучци: О слободи и привилегији новчан. банака; О јединству и мноштву новчан. банака; О ограничењу еми сије новчаница: О утврђивању есконтне столе. 0 начину услакен. новчан.банака. Али друштво капитала, које се због неодговорности свију заинтересованих

лица (безимено друштво) или готово свију заинтересованих лица (мешовита ортачина) сгавља ван општег права, постоји само по закону, који једини ствара морална лица, закон је дакле, слободан да моделише своју установу онако, како он налази да је добро за целину. Сасвим је разумљиво што се општим погодбама, које управљају тим друштвима, додају и погодбе, које се примењују нарочито на друштва, која употребљавају фидуцијарну емисију. Осим интереса ортака и ингереса лица која закључују уговоре са друштвом треба овде водити рачуна и о трећем елементу: посредној клијентели и до извесне тачке као узгред и о публици, примаоцу новчаница. Може се мислити да је корисно да се потпомогне њена добра воља, да јој се олакша повере ље без кога новчаиица не би могла циркулисати.*) Курсел — Сенеј, тражећи слободу банака, протумачио је такође своју мисао на овај начин: „Ми резонујемо као да су управници 'банака потпуно одговорни сцојом имовином за резултате њихове управе, као што су одгогорнн и обичии банкари ,и трговци, али је свакоме позиато, да у великом броју случајева одговорност тих управпика *) Ногп, 1а 1лћег(с (1е5 Ваичие« р. 389 е( 413.

није тако непосредна и тако успешна и да они могу имати противне интересе интересима банака. То се види, кадсубаике основане као безимена (анонимна) друштва. Управници могу и сами иодносити ефекте на есконг, узимати фондове из банке и пласирати их у своје личне послове, они могу такође есконтоваги код банке хартије њихових најгорих дужиика и остварити на тај начин њихова најгора потраживања, или, на послетку, могу ангажовати у увек непоуздане спекулације капитале којима они рукују**. Према томе, Курсел—Сеиеј допушта да закон пропише извесне мере обазривости. Различита мишљења по овом предмету појављују се од времена на време приликом промена, кроз које пролази кредит. Свака страна је потпомагала своје наводе позивајући се на постојећа факта. Систем апсолутне слободе изгубио је землдшгге, и ако међу тим његови браниоци нису обезоружани, систем моиопола докопао се земљишта и ако његове присталице нису могле победоносно доказати његову надмоћност; систем законом уређеног мноштва банака одржао се на свом положају. Ово питање остаје, дакле, да се испитз. **) ТгаИг (1' ЕсоиопНе РоШЦие, 1. I. р. 344.

0 узроцима разноликости занонодавстава. Историјски преглед новчиничних банака у виду монографије показује, да је употреба новчаница, које се исплаћују на доносиоца и по виђењу, утврђена и уређена у разним државама не једнолико, по општим начелима, која произлазе из темељног проучавања, него различито, према моралним, економским и политичким околиостима. Час је једна држава врло мало напредовила у практици*оптицаја новчаница, те да капиталисте пристану сами да, удружујући „се, образују новчаничне банке. које би користиле публици толико исто, колико и њима самим; да би се они на то решилн, требало је да им држава да две користи: да емитују сами новчанице и да буду одговорни за своје операције само за онолико, за колнко су учествовали у друштвеном фонду, у место да буду, по општем праву, солидарно и неограничено одговорни целом својом имовином. Час државе ствараше привилеговану банку, било да добије од ње, као награду, позајмице или друге државним финансијама потребне или корисне, установе, било да од ње начиии оруђе за кредит, помоћу кога ће она моћи попуннти сиромашгво сројих извора емисијама папириог новца. (Наставиће се)