Učitelj
без разлике потребна. Зато је и дужност „Учитеља“, тога преставника првих снага, које раде на тим добрима, да говори о учитељу као наставнику и васпитачу и свему оном, што га таким чини; 0 потреби и важности његовој у држави; о положају, да би одговорио цељи; о школи, у којој се пресађују горња добра; и о сметњама које не дају да се пође бољим, истинским путем у васнитавању будућих српских грађана.
Да би се овоме одговорило, исаће се:
1). Из опште педагогике и њених помоћних наука (психологије, физиологије, хигијене и др.).
2). Из методике и предавања из појединих предмета, или материјал приређен за предавања,
3). О историјскоме развитку васнитања, у појединим цериодама и код разних народа.
4). О просветним питањима код нас; каква нам је просвета, и каква треба да је.
5). О дружинским стварима — Рад управе удружења и појединих учитељских вборова. Расправе о питањима односно удружења.
6). О дописима и белешкама просвете, како код нас тако и код друтих народа и
1). Рецензије о делима, које имају вредности за учитеље и друге наставнике. Прегледу других листова. Приказу нових књига.
Ето о чему ће се писати у нашем листу. Али тиме још није готово ништа, речено. Чусмо само о чему ће се писати, али како ће се о томе говорити То ће читаоци најбоље из самог листа видети. Кад би о томе овде говорили
2
онако како би требало, те да будемо потпуно јасни — било би и сувише. Само нека сваки зна, да овај лист, кога издаје „Учитељско удружење,“ неће ни у једном питању бити слепи : ристалица само једног :равца. Њега не издају пег-шест једномишљеника, у намери да проповедају и шире само своје идеје. Наш је лист збориште свију учитеља у Србији, који хоће да— удруженом снагом — помажемо један другоме, малеријално и духовно. На томе зборишту треба, да се чује свачији глас, па ма та разна, мнена била међу собом и најсупротвија. С тога ћемо у лист примати и такве чланке, који би критиковали и неку другу расправу, штампану пре тога опет у нашем листу. Али нека нико, на основу тога, не помисли, даће наш лист бити само једна збрка најразличнијих мнепа, збрка у којој се никакав стаНе, боже сачувај! Ми, који непосредно нокрећ мо овај лист, и који хоћемо стално
лан правац не може да разазна.
да радимо на њему — ми имамо свој одређени правац. Какав је тај правац — то ће читаоци најбоље видети из саме садржине листа. Али ствар је у томе, што ми нећемо да смо толико пристрасни, те да и мнења, супротна нашим, не штампамо у листу. Ако су противникови разлови слаби — доказаћемо то; ако ли пак противник има право, усвојићемо његово мишљене, пошто је наша жеља да дознамо истину, а никако нимо ради да живимо у заблуди.
Ми знамо да ће у нашем удруженом учитељству бити веома различних, паин до крајности супротних мишљења о развним просветним питањима. Али све то
никако не мора бити узрок каквом унутарњем раздору и расцепу. Као резул-