Učitelj
БРОЈ 3.
У Београду, 10. Фебруара 1882 год.
ГОДИНА Г.
УЧИТЕЉ
_ОРГАН „УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА“ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ВЛАСКИХ И ИЗДАВАЛАЦ
ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО:
1. 10. 20. Цена је ТОДИШЊА: ЗА СРБИЈУ 8 ДИНАРА, ЗА ПОЛА ГОДИНЕ 4 ДИНАРА, ЗА ЧЕТВРТ ГОДИНЕ 2 ДИНАРА.
ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 5 ФОР.
А А љње
|
У +
„» УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ"
ПРЕТИЛАТА СЕ ШАЉЕ > УПРАВИ УЧИТЕЉСКОГ УДРУ-
ЖЕЊА» у Београду. Рукописи СЕ ШАЉУ _— у
ПЛАЂЕНИМ ПИСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА,» САВАМАЛСКА УЛИЦА БР. 6. у БЕОГРАДУ.
РуКкОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
УДРУЖЕЊЕ ЈЕ СНАГА. УЧИТЕЉ ЈЕ ДУША ШКОЛИ.
Распис г. министра просвете и учитељсни зборови. |
Пред нама је већ распис Гг. министра просвете, који се поглавито тиче учитељских зборова. Ми мислимо, да је наша дужност да овај распис не пустимо без коментара, па с тога се евд с једне стране одзивљемо својој дужности, а с друге слране износимо гледиште, које је требало заступати при публиковању овога расписа, ако је У опште изало узрока да се он публикује
јер, наравно, нама то није познато. Џо |
што држимо, да треба бити што краћи при расправљању ове ствари, то да пређемо одмах на сам распис.
Распис у главноме хоће да каже и да закаже ово: да општине не морају учитељима, кад иду на учитељске 360рове, давати никаква трошка; да учитељи не смеду у радне дане, иза време службе црквене у празничне дане, ићи на зборове; логички изводећи __ ни-
| како, као што ће се из даљег говора, | Видети; да учитељи, кад иду на зборове, | траже дозволу од школских старалаца; и на послетку да у противним случајима. | Власти извештавају г. министра. | То је у главноме суштина самота | расписа. Ми с наше стране ево хоћемо | Ла учинимо своје мримедбе на. тај ра| спис, и чак смо слободни да у напред | верујемо да ће оне бити врло умесне. | _ Држећи се овога реда, који је у самоме распису, ми имамо да кажемо ово: Прво и прво, учитељски зборови, који су некад постојали, и учитељски 360-. рови, који су се у најновије време. организовали, нису једно исто. Учитељски зборови, који су некад постојали били су производ — створ самога ондашњега, министра просвете. Управо, они су постали наредбом самога министра. Али, ' колико је илузорно све оно, што је
о о