Učitelj

ромах пружа руку за буђави богаташев марјаш, дотле богаташи пружају руку на златне и сребрне ствари, које намеравају купити. Ту љубави према бедном нема. Ту се ближњи у беди не помаже, и љубави према ближњем, коју је праведни Исус проповедао, нема. А да се нешто сад дигне проповедник љубави, правде и истине, Исус, па да погледа овај шарени свет9!! Видео би само вапај. јад, патње, невоље —- шкргут зуба.

Тако је данас у овом неблагодарном друштву. Има ли тога, који би материјалном беднику дао неке утехе, неког богаства“ Има. То су учитељи Они бар ако нису кадри дати који грош кадри су просути по коју реч из ризнице науке, и то како богатима тако и сиромасима. Али коме да товоре“ Кога да уче Зар сиромаху коме црева крче, који се осушио као биљка% О, тешко њему и његовој науци, тешко његовом роду, селу народу !

" „Сиротињо и селу си тешка А камо ли кући у којој си.“

Да ли се, читаоци, живота вам вашег, сећате кад год утиска оног после глади Је л да вам је све нешто тешко, ноге вам клецају, глава се загрејала и боли по мало, не говори вам се, а црева се једнако гласкају — Брче #! Да ли сте могли онда слушати предавања и поуке; А ми данас имамо нашим малишама да причамо о „небу“ (звездама и месецу). Међу пима има њих неколико који су доручковали, а неколико који нису. О чему ћете гладне малише да мислеф Да ли на предавање, како је оно корисно, или о гладном трбуху и ње говом кињењу ' „Кивота ми, пре о оном

402

запимљиво и

другом. Због чега се породиле такве мисли код деце2

Васпитање не пријања за гладан трбух. Васпитању је највећа препрека сиротиња, а овој пак васпитање. Оно научи човека како ће доћи до ма-

теријалног благоста ња. Оно треби јад,

невољу, патњу — сиротињу. Ако напредује једно — васпитање или сиротиња — опада друго, и обратно. Ипак

је васпитање претежније. Рајх вели: „СОпротиња је мати покварености, а необравзованост духа плодна земља, на којој се невоља тек како ваља разви-. ја.“ „Најпре леба, затим светлости, па онда морал.“ Даље пита он: „Шта навраћа сиротињу на порок, злочинство и поквареност'% Нужда, патња и оскудица.“ На другом месту и опет вели: „По нашем мишљењу најглавнији је узрок злочинства материјална. сиротиња, нужда, оскудица.“ „Патња најпре напада на здравље.“ Ако се хоће да истреби из света невоља и патња и да се осигура морални живот, треба се најпре састарати за еконо-

| мију и здравље.“ „Сиротиња је најве-

ћа препрека узвишењу народном.“ Дегерандо пак вели: „Што се више проучавају узроци сиротиње, то се више увиђа, да оскудица у васпитању, развија у свету највећу сиротињу и најтора злочинетва. Једна од највећих услуга, коју можемо учинити сиротињи то је: сачувати бар њену децу од тако штетног уплива; добро васпитање учиниће да деца буду својим остарелим родитељима потпора и утеха.“ Рајх: „Истребити сиротињу и невољу и вас. питање удесити да буде са свим при-

| родно — то су звезде, које ће нас из-

вести из невоље, злочинства, порока,