Učitelj

450.

АНА

јали биље и животиње — о томе нигде нема ни спомена. Међу тим то је веома важно, много је важније но што се обично мисли. Знати све особине извесне биљке или животиње, то је просто ствар памћења. Мишљење, и то нарочито апстрактно, теориско мишљење тек се онда, почиње да развија, када човек почне размишљати како је постао и до сад се развијао органски свет, у каквим се је приликама цела наша земља онда, налазила, када су први организми постали, шта, је доцније утицало на биљке и на животиње, те да се усавршују и т. д. Тек кад се човек почне бавити питањима те врсте, тек онда почиње мозак да се развија. Мишљење. је много бујније но пре што је било, и у исто доба опет је строго логично. Дакле за умни развитак много више вредности има размишљање о постанку и о даљем развићу извесног предмета, но просто описивање како данас изгледа тај предмет. И с тога је велика и веома важна празнина, што се у данашњим школама ништа не учи о постанку и даљем развијању организама (биља м животиња). Међу тим не треба мислити, да питања те врсте још нису расправљена. Има о њима читава књижевност написана, и из тога грдног материјала, треба само пробрати оно што је најбоље, довести то у ред и систематисати у засебан предмет, и онда га ставити међ остале школске предмете. И тако би после Јестаственице дошла засебна наука о постанку организама, И ова би наука много више користила, ђадима, но Јестаственица. Главни је задатак школске наставе, да ђаку омили науку и да му развије дух,тј да се ђак навикне да самостално мисли, и то

не само да мисли у обичном смислу те

| речи, већ да је кадар да се бави и

апстрактнијим,, више филозофским мислима. Нема никаква, смисла тражити од ђака, да му мозак буде један простран магацин, који ће бити што већма набијен разним знањима. Ако ђаку у школи није омилила наука и размишљање, већ му је можда све то и омрзло онда ће сво оно знање, што га је у школи морао да сабије у главу, излапити одма други дав, чим изађе из школе; ако му је пак у школи омилила наука иако се је навикао да размишља о стварима научним, онда не мари ништа ако је из школе изнео врло малу масу знања, он ће доцније све то надокнадити, јер ће делог живота прибирати знања о појединим предметима. Обично се мисли, да је задатак

„школе да ђаку да што већу масу разног

знања. Али то није исгина. Да се ђак навикне на логично мишљење и да му омили наука -- ето шта је задатак школеке наставе. И он ће онда сам, у доцнијем животу, прибирати што више специјалног знања. И с-тога сам гледишта мало час реко, да кад би се у школама као засебна наука изучавао постанак организама, да би та наука ђацима од веће користи била, но јестаственица. Осим биља и животиња, под природом се разуме још земља са појавима у ваздуху (ветрови, киша итд.) и звездано небо. О земљи се говори у минералогији и геологији, а о небу у математичном земљопису. И о овим предметима, знање је двојако , или се просто описује како је данас, или се казује постанак и даље развиће. За виши умни развитак, ово је друго знање важније.