Učitelj

180

дрост није ништа друго, но вешто, подмукло и безобравно лавирање, подвлачење и улагивање. И пошто немају никакве способности и свог сопственог убеђења, они сав свој рад и понашање прилагођавају случајним приликама. Желећи угодити свима и свакоме, а нарочито власти, готови су ако хоћете назвати Христа најгрознијим роволуционаром, а Мухамеда најморалнијим и најславнијим писцем итд. И онда није чудо што се таки користе репутациом одличних и награђују. И оваки људи јесу ли у стању да сами пишу записке, или да диктирају ђацима, кад ни појма немају и неводе о свом самоо„бравовању, својој сталности и свом уверењу ; па разуме се да онај ко неиде напред, он мора да остаје натраг. Ово

сам све поменуо за то да се боље ВИДИ |

како би без печатане школске књиге још далеко горе било но што је сада.

Али. ко ће да састави те добре књиге за основну школу. У другим земљама свака школска књига, која је само састављена. од специјалиста, одмах нађе свога издавача, јер се зна да ће за њу купаца бити. А код нас већ није тако. Неши се педагози подуватају да пишу школске књиге тек онда, пошто се осигурају да ће бити примљене и у школу уведене. А то буде пошто се писац 06веже да ће по даној мустри, програму и у извесном обиму ту књигу израдити; а то ће рећи пошто жртвује своју самосталност, своје назоре и пошто накаради и саму науку; због шта се често и дешава, да књига по неки пут

никако не личи на свога автора. И тако,

ма како ваљану школску књиту написао ко-тод други, она неби могла у

школу завирити. Код нас данас, ко би хтео да пише школску књигу, он би морао бити или члан министарства просвете, или неки особити пријатељ и присталица ма ког чиновника. А да је то тако види се из тога, што се често купују и онаке књиге, које се нигда немисле и немогу у школу увести, само да се награде издаваоци. А види се опет и из тога, што неке изанђале и препуне погрешака школске књиге живе тако рећи вечним животом, и не замењују се другим бољима, јер се неће да поквари хатар и на жао учини њихним издаваоцима. А има и таки случајева, где се боље школске књиге, које су

| примљене и о државном трошку печа-

тане, никако у школу не уводе, но буђаве и плесњиве на гомили, а то само због тога, што је ту књигу написала можда каква незнатна личност.

Кад они учитељи, које сам поменуо као љубимце власти, нису у стању да напишу школске књиге — чије би се зацело примиле; — а они, који су кадри да их напишу, не само што им се убија воља за рад на разне начине, и што им се књиге и кад их напишу не примају, но и расписима забрањују да се несмеду учитељи при своме раду њима никако служити; а опет онај мали број овлашћени писаца неможе све: потребне књиге за основну школу скоро написати; то ћемо ми и без књига за основну школу, а тим више без школске књижевности још дуго и дуго остати. А. тиме ће чл. 2. новог закона за основне школе бити мртво слово на хартији.

Џима МилојЕВИЋ,

учитељ.

1 | % 4