Učitelj

а

207

мислио. Може бити да сам с тога баши толерантнији према свачијем мишљењу, но референал, који је наоружан његовим правим родољубљем, овде заишао страшутицом, пребацујући ми, да нисам родољуб.

Прелазећи на саму садржину књиге реФеренат одмах изјављује, да о њој нема, много шта да каже. Међу тим., он не само не каже много, већ ни шта Из целога реФерата, ја сумњам да је који читалац могао сазнати праву садржину књиге, јер референат није испунио дужност које је се прихватио, ни према књизи ни према читаоцу. Обијма би пак, тек онда учинио истинску услугу, ако би казао пајпре шта има у књизи, па онда шта у њој ваља а шта не ваља. Место

згоднији за буђење патриотизма од дебла географског

тога, он вели: етно- | графски је део врло „мршав“, ма да је он '

| _ На сваки начин, ја бих био врло радо| знао да знам разлоге из којих би етнографски опис био, згоднији од географског за буђење родољубља, јер ја о томе јако сумњам, а мислим да ће иту референат остати усамљен него да се свратим на његово тврђење, да је етнографски део „врло мршав“. Кљга цела има 127 страна. На томе маленом простору, ваљало је описати Српску Земљу топски и Физички; ваљало је казати и историју народа у њој, и свезу између историје народа и положаја и особина земље; па начин привреде, образованост, вера, сулдетво и 7. д. И код толико разноврсности, зар је мало места етнографскоме опису лато, на преко 30 страна 2 А толико га има осем ако референат разумева. друго нешто под етнографским описом, но што се у ол· ште разуме.

| (свршиће СЕ.)

ЊВ 521 КОЧА КЕ

Са збора моравеких учитеља (у округу.

пожаревачком). —

28. Јануара о. г. држан је први редовни састанак, у Жабару, на коме су, сем председника и деловође, били присутни још 3 члана. На састанњу је рађено ово: двојица, су се уписали за редовне чланове; давани су улози за месец Јануар 0.г.; решено да се зборска правила препишу у толико комада, колико чланова има, па на идућем састанку да се раздаду члановима: изабрат један члан у зборски одбор; одређено да председник, спрема распоред реловних састанака и предавања, која ће се на тим састанцима /ржати; и. на посдетку, решено да се редовни састанци са предавањима држе редом из школе у школу оних чланова, који буду држали предавања, а ванредни стално у Кабару.

„Други је редовни састанак опет у Жабару, држан 20. Фабруара о. г.; сем пред-

ИХ

седника и деловође, био је присутан још и један члан. Рађено ово: прочитан и усвојен записник прошлог састанка ; председник прочитао и усвојен распоред редовних састанака и предавања ; дати улози 34, месец Фебруар; саопштено присутнима, како два члана немогу да дођу на састанак; и на послетку по предлогу предселниковом, решено да се три члана привремено искључе из чланства. · (Напредак народне образованости у

Русији). У Русији се год. 1861. рачунало _на 77. милиуна станов. нек 1000)0 ђака: дакле један долазио је на 770 ст. У год. 1983 набројано је у Русији 97. мил. станов. а међу њима ..500.000 ђака; дакле, на 40 људи по 1. ђак. да 22 год. подигао се број ђака са 2000%,. То је огроман напредак, је се ни у једном народу није образованост ширила у тој мери. | Ме

и – —ф— вв