Učitelj

826

ђачке родитеље, који задржавају децу од школе, па се вели: Све неоправдане изостанке учитељ је дужан (ал дужан није смело изостати) саопћити одбору ва првом састанку, а одбор ће изрицати казну и то први пут ће се казнити с опоменом, чано с 4# дин. трећи пут с 8, а четврти пут се 10 дин. па даље удвајајући ову последну казну. На први поглед одредба овог члана изгледа врло строта, али она је у ствари слаба — растегљива. Новим школским законом, кора ми сматрамо као доста напредан — усвојена је у начелу обавезна, настава, а међу тим овим се чланом даје могућности, да оставу нешколована или у пола школована и онл деца, која су већ уписата. Како Ево, чл. 19. напоменуто је да се школски одбор састаје бар један пут у месецу; истина се вели, да се састаје и на позив учитеља, али како ови људи одборници — нису за тај посао плаћени, па нерадо долазе на састанак, то их уча не ће смети сваки час да позива ; јер се може да очеше о ча. 64. Да се одборници нерадо скупљају на састанке види се и из извешћа гл. ревизора, који реферишу, да се негде одбор састајао само један пут а негде још није ни образован. Дакле, морамо усвојити то, да се одбор састаје један пут месечно. Рецимо састао се 1- Марта , ђак Џетар престао је да долази у школу 2. Марта; одбор се састаје 1. Априла, учитељ јавља да му не долази у школу Петар ; одбор казни његовог родитеља с опоменом, и то се изврши, али Петар не долази; одбор се опет састаје 1. Маја; учи-

=

други пут нов-

тељ опет јавља одбору, да му Петар не долази у школу; одбор кажњава, његовог оца са + динара; његов отац плаћа али га не доводи у школу; одбор се опет састаје 1. Јуна, и сад Петровом оцу стоји до воље или да пошље дете у школу на неколико дана пред 1. Јуни или да спреми још 8 дин. па да има дете код куће ља 4 месеца. А над се узме да школска деца највише остају од школе с пролећа, кад су највећи радови и у пољу и у школи, онда је могуће да ће оваквих случајева бити више; јер сељаку тада дете млого више вреди, него + или 12 дин.

Можда ће ко рећи: е није наш народ толико одвраћен од школе и није толико шпекулативан, да чак и овде тражи одушке; али нема никога ко нас може разуверити, да се у Србији не би половина школа позатварала, кад би их државна управа оставила на вољу и увиђавност самом народу. А да ли је онај „шпекуланат“, који тражи одушке законске Ми мислимо да није ; јер умети се користити законом не зове се бити „шпекуланат“, већ познавати своје траво и дужности; јер само онај, који познаје законе своје земље, може живети слободно и никад не бити крив.

Ми мислимо да би најзгодније било да се казна за неоправдане изостанке одреди за сваки изостанак; јер сада, кад се све суди и ради по закону како је написан, а ништа не сме по „аналогији и обичају“, треба да су закони јасни, да се не могу тумачити овако и онако.

Ово је наша примедба на ова два члана, на коју смо наишли лри примењивању истих. ум. Миљ.