Učitelj

учитељи. Учитељи су до скора били дресанти, који су своју децу дресирали, као комендијаши пајаце. Боје су на пајацима дречале, али су биле тако посве, да су се мало доцније, после школе, одма отирале. 'Ђак је према дресирању одговарао дресанту, али својине, садржине, ни трага. Дакле, ја не желим да будем Формални дресант, а моји ђаци лутке на дроту; бојим се да ми други Бранко не узвикне оно старо:

„Ој давори учитељи клети,

Да чудне сте и дивне авети!

Па по ваздан срце вам уздише, Да из ђака начинате мише.“

Да бих на бољи начин од старога постигао успех у својој школи, а и у целом овом живљу румунском завео неку бољу и лакшу систему школовања, предложио сам у чланку „Србизирање и организација школа“ неке азмене. Мислим да су неке од ·њих за овај крај неизбежне. Мени би се имало приметити на оне предлоге само то, што ја хоћу на један живаљ да ударим пресију и ваметнем јој други језик, који је томе живљу за сада још прилично непотребан, и који би се могао постепено и неосетно утиснути у тај живаљ. Само треба пажње, и зацело неких већих жртава на овај крај. И данас постоје школе у овим крајевима, и то српске,и већина се не љути на њих. Алиу колико школа шири србизам, у толико га домаћи говор затире. Дакле, потребно је изнаћи бржи и бољи начин да се школа и кућа изравњају и узајамно се потпомажу. Треба што више деце прибрати у влашке

> — <=

школе, одвојити разреде и послати учи= теље, завести више основне школе пре овде но тамо, мало измена у јавном животу овога живља, па ће се дом и школа приближити и србизам продрети.

Даље, г. Нешић објашњава , да се влашке речи могу доказивати са реченицама, и прича да се и у Француском језику могу с једном речју исказати многа различита значења. Не нијекам , да једна реч има више значења. Али с Франц. голом , засебном речју „ја шесе“ не може се казати бали шта се хоће; не може се знати. да ли се говори за синове или сестричину и т. д. Прави значај ове речи може се дознати из реченице. Е па како ће објаснити дечијим језиком неку реч онај, који не зна дечији језик и који не зна образовати реченице %! Кад бих ја знао влашки, то бих одма објаснио српску непознату реч са (влашком) реченицом и мирна Крајина. А кад не знам, морам туцати, нагађати, мучити се, питати, остављати необјашњену и тужити се.

Ја морам једнога дана једну реч, реченицу у минимуму десет пута с децом поновити; морам једно предавање 5 —6 пута испричати, све иоле необичне речи превести на влашки или питати децу, (ако ја не знам) како се каже, па ако не знају ни они, онда је и оставити тако непознату, која ће сметати да се предавање усвоји (запамти). Г. Нешић ме кори што гледам да избегнем овај крај, а он је пре мене нашао Стиг, нашао српску децу, а из Омоља, које тако топло заступа, са свим утекао.

(СВРШИЋЕ СЕ).