Učitelj

узрок постанка. Желео бих чути даље |

за ср. старешину, који је видео бе-

ња, шта је узрок бекству у хајдучину, којим се начином и средствима служе ти неваљалци, на. кога највише нападају, како, кад, зашто; откуда су, куд девају крађу ; стојили то до сиротиње, бекрилука, љутње, случаја или се чини баш намерно; да ли је томе узрок домаће или школско обраовање, обичај, инат, наговор, воља, )ит. Д. — који би из свију тих примера изнашао начин као и средство којим би се стало на пут таким појавама. Заиста би такве белешке биле грозне, али корисне. У њима би се нашао прави узрок постанка, и то би онда требало отклањати. Такав би старешина био звезда даница у полицијској струци.

И ја те случајеве хватам, бележим, ценим, тражим постанак и, ако је у моме доматају, лечим их. Да прибирам то, мислим, да ми је дужност ; да отклањам зла, и помажем народу, још и преча. Међу овим примерима има безобравних и гадних, дане могу горл бити, грозних, лудих, глупих, простих, теретских, смишљених и несмишљених, хотич“ них и нехотичних и т. д. Њих прибирам онакве какви су. А и све друге примере у школи и ван школе бележим. (По неки пут и изнесем по неки пример, па ме може ко за то и нападати, као г. Нешић). Ја онда праштам, јер ме моја идеја теши.

Одма после ових питања узвикује: „То не стоји, господине, ја вам ка-

' 'Тај узрок није нигде у једноме нечему од овота, него је скупи последица свих малих узрочића унутарњих, у човеку, и спољних, око њега. Залуд

та је дакле тражити на једном месту. Уред.

ем, да то не стоји“, а у примедби

вели, да читамо сви „Пут лицејских лешку за све време свога капетанова- |

питомаца (јестаственичко оделење) од "пок. Косте Поповића стр. 47. — 52“. Е, лепо! Г. Нешићу ја прочитах и преко тога, и дођох до стране 60, и, гле, шта читам: „На глави носе тубару, ч то што је црња власнатија или округлија, то је већи луксуз, при том неће чобанин никад од своје овце начинити шубару, него свакад украде другоме најбољу овцу, а то само да од ње шубару начини“. Да ли је ово прочитао био г. Нешић, кад се онако слатко позвао на „Пут“ А какве последице вуче за собом , кад се једном у животу и то намерно украде овцу за шубару ' Неће ди тај исти крадљивац украсти и до године, па и вола, пробити кућу, стати са запетом пушком на друм: Овим последњим разуме се не служе се сви, већ само зликовци, којих је мало. Даље ме напада што сам рекао: „како могу да утичем својим моралом на њих“. Ја и даље остајем при томе, па ми се ма шта пришило. Неки пут седећи с људима, почнем корити кметове што су лабави у дужности што нису строги па да искорењавају нека зла, али ми ови овако одговарају: „како смо нашли тако ћемо и оставити; баш и да оћемо што да урадимо, не смемо“. Упуштам се и с другим љу"дима у разговор, и износим ружне поступке са децом својом, па им причам о царству морала, а они одобравају ш не одобравају. Одобравају, јер је то заиста лепо чему их учим, а не одобравају, велећи : „море, господине, на-

| ши су стари тако радили, и ми смо њима је било добро

'" од њих примили,