Učitelj

478

ми данас дошли из Кине, па не познајемо школски живот, учитељске умне способности и српски народ' Свега овога код нас има; ми имамо доста искуства према ком можемо правити и критиковати нов наставни план, програм и распоред; ми познајемо наше школе, наше учитеље и српски народ, па можемо одмах о њима и говорити;

"пробе нам за то не требају. А надам | се ипак да ће ово моје. мишљење о програму, плану и респореду, искуство, практика , још боље осветлити и потврдити. Руковођен само оваким мислима написао сам ово. |

|

ф. | розић,

УЧИТЕЉ.

Материјал из Јестаственице за предавање у осн. школи.

О мајмунима.

(6'в Р шет А кК).

Не гледећи на њихове безобразлуке, мајмуни су ови лепа и мила створења. Тон вели изрично, да није никад видео лешпих мајмуна него што су гуљмани. Њихов пријатељски међусобни саобраћај и њихова скакања морају задобити свакога посматрача. Са невероватном хитрином пужају се они са земље на вршкове дрва и отуд опет сину као муња на земљу, кидају, као шале ради, грдне грање, скачу с једног дрвета на друго и за час их видиш тек на другом крају врта, а нису се не дотавли земље. Док си очитао оче наш, а њих се искупили читави чопори, затим их нестане, а за који тренутак ево их опет ту. У младости имају прилично округлу главу и врло су промућурни; знају добро разликовати, шта им шкоди или шта им кокористи, лако се могу припитомити, само

_ што и онда показују вољу своју за крађом. Доцније им се промени и ћуд и глава. Глава се већма стињи; мајмун дакле постане већма скот, дух му се затупи, није више поверљив него увек тражи само самоћу, није више умешан, него је више неотесан и незграпан, тако да матори мајмуни не личе скоро ни у чем на младе мајмуне. — Као да хулмани на далеко путују. У доњој Бенгалској нпр. појаве се при почетку кишовитих дана, а око свршетка оду

опет у узвишеније крајеве. Чим се мајмуни појаве на светим местима, одмах имају побожни брамини пуне руке посла; они сад негују мајмуне и бране их. Најчудније дрво у Инђији, дивна света смоква, као да им је најмилије боравиште. Прича се да под истим дрветом имају и једовите змије са којима живе мајмуни у вечитом непријатељству. Овоме се може са свим веровати, али у толико се мање може веровати другим неким скаскама о њему, што их неки ппеци примише за готов новац. Веле, да тулмани кад нађу спавајућу змију, ухвате је за врат, па се онда с њоме сиђу на тле, и дотле јој лупају главу о камен какав, док је сву неразмрве, па је онда, весели што им је дело испало по ћесу, баце својим младима, да је пождеру ! Ови се мајмуни плаше необично змије и ниједна им друга животиња није тако страшна, као она; с тога се не може никако веровати, да ће само једна врста правити такав изузетак.

И хулмани су одани својим младима. Дивосељ прича, да је убио једну мајмуницу, али је тада видео нешто, што га је са свим потресло. Сироту мајмуницу, која је носила са собом једно мајмунче, ранио је баш под срцем. Она прикупи сву снагу своју узе своје мајмунче, метну га, на грану