Učitelj

лази досадашње границе. Но како је 97(15) апр, 1876. бечка влада издала наредбу, која као да је ишла на ограничавање приватне конкуренције у издавању књига, то су књижари поновили своју молбу, те је о томе 23 (11) фебр. 1877. били дебата у рајкерату.

Просветни одбор рајксратски предлагао је поводом ове молбе, да се она упути влади на својску оцену, пошто није сходно цељи, да се издавање школских књига од стране владе рашири преко садашњих граница.

Дебата је овако текла.

Др. Вошњак (Словенац, против одборска предлога). Предлог просветног одбора мени није довољан, јер он иде само противу даљега распростирања, издавања школских књига од стране владе, а права корист народне наставе у опште илште, да се то издавање школскит књига од стране владе ограничк% ли по све укине. Ја ћу дакле гласати против тога предлога, премда ћу радо признати, да јетиме учињен мален корак на боље. Али ја нећу поднети други предлог, јер знам да он ни онако не би добио већину дома, а онда, јер ми је и онако из ранијега времена позната судбина таквих предлога код влада, јер такви, закључци, ако нису влади повољни, немају, никаква успеха.

Такав монопол за издавање школских ењига, каоу Австрији, колико је мени познато, не постоји ни у којој другој држави, јер се свуда дошло до увиђења, да се шутем триватне конкуренције школске књиге много лакаце и боље набављају. Извештај одборски са свим добро примећује, да се одржавање посебног изда-

2

18

| | | | | | ЊЕ | |

| |

вања школских књига тешко даје оправдати и да не стоје разлози, које је администрација навела.

Али кад извештај овај свој суд ограничава само на школе са немачким наставним језиком, а за ненемачке школе држи за сходно цељи, да држава и даље издаје школске књиге, то морам устати

против тога тврђења, јер је противно

Фактичноме стању.

Нема племена ненемачке народности у Австрији, које неби имало толико умних снага, те да не би могле набавити. потребне књиге за народне школе. Није равлог у таквој неспособности, што држава скоро искључно снабдева школским књигама ненемачке народне школе, него је разлог у монополу, влада одржава, по коме се у школу пуштају само књиге, које је држава издала, а књиге издате приватном конкуренцијом не пуштају се у школе, па ма оне како добре биле.

У том погледу поменућу само поступак владе и штајарскога земаљскога школскога савета у погледу на словеначке и словеначко-немачке народне шко- _ ле у доњој Штајарској. Као што вели. извештај министарства просвете, за 1875. г. држава је издала за словеначке народне школе преко 108,000 школских књига; али држава издаје скоро искључно само школске књиге за једно — и дворазредне народне школе а на више разредне и на грађанске школе | “ скоро и не осврће се. Пошто дакле за речене школе већином нема учебних средстава, то су поједини ревносни учитељи, што из свог побуђења, што на

који

ЈЕ уфђанске шкодеу Австрији држе ~ РОНА

| између основних и средњих школа.

Уредн. Учитеља.