Učitelj

узети у обзир због особености аветри- |

јанских прилика.

Ја отворено велим, да оне тобожне |

особености, на које се тако често позивају у Аветрији, нису ништа друго него предрасуде. Ја заиста добро познајем прилике у Саској, посебице и оне лужичких Срба, јер сам тамо живио неких 30 година па морам казати, да не знам зашто су у Саској оних 52,000 Срба — јер их више нема — од вајкада могли сами себи писати књиге, а све друге подобве народности у Австрији, од којих је свака бар двадесет пута већа од српске у Саској, да нису кадре себи књиге сачинити ' Па бих уједно и то питао: Да ли немачка господа, немачки бирократи пишу школске књиге за Словенце Хрвате и Влахе Та пишу их баш синови истих народа, о којима је реч. Како се онда може рећи, кад народи заиста сами себи пишу књиге, да то не може да буде! Искрено рећи, то је само софистерија, и она установа на слабу је основу, која се таквим соФистичким разлозима мора да брани. Ја се још позивам на Пруску, па ће се ваљда допустити, да се тамошње прилике могу применити на Австрију.

чисто немачка земља, дакле да јој таква установа не треба. А је ли то баш тако ' Осим немачке, у Пруској су заступљене још врло знамените народ ности: 1) Пољаци са преко 2 милиона; 2) Срби, којих је више но у Саеској; 8) Чеси, ако и не у великом броју; 4)

Леђани у не малену броју; 5) Данци.

и 6) Французи. Е дакле, зар су у Авсрији другојачији народни односи од оних у Пруској '

Кад би се,можда рекло, дау Австрији има # страних народа, а у Пруској само 6, то се опет ваљда неће рећи, е, код шест страних народа још не треба државно издавање школских књита, али код седам мора већ то да буде. Јер онда ствар другојачије стоји.

Вама је, господо, познато, да је пруска државна управа врло строга и не трпи агитације; и то вам је познато, да у Пруској пеколико народа — помињем само Данце, Французе и Пољаке — бар су онолико оцозициони, колико наши немачки народи у Австрији, па ипак тамо никад нису држали за потребно, да се због тога оснује државно издавање школских књига,

Али веле: Јест, државно издавање школских књига велика је душевна благодет за младеж, за нараштај, јер нам осигурава непосредан утицај у унутарњи развитак школе. Кад би само тај непосредни утицај био спасоносан! Али он је шкодљив, пре свега ванредно шкодљив, јер је развитку врло важне радње Досада стојао на путу и још стоји, т.ј. цветању књижарске радње; то су опширно и неоспорно доказали и књижари

_у својој споменици. Истина, могло би се рећи, да књижари не живе једино Често се казује људима, да је Пруска |

од школских књига; али је опште познат Факт, да су школске књиге врло многим књижарама биле исходиштем, основом и главницом за даљи развитак, па ако, као што књижари у споменици изрично веле, једна једина немачка варош, Липиска, три пута толику накладу има, као цела Австрија, то је с тиме за цело то у свези, што је австријанско вњижарство непрестано имало на себи ону мучну и никако неса-

' владиву препону.