Učitelj
кацијама, а у исто време и законе појава тих модификација. Тим би историја задобила највише могућности да будуће облике друштвене раставља на саставне делове, на поједине појаве.
Да би историја човечанства могла успешно и сигурно корачати своме циљу, потребно је да се јасно и верно одреде њене основице на којима она мора базирати све своје проматрање. Само таким начином може бити од вредности све даље историјско проматрање.
Да покушамо изнети у кратким цртама најглавније историјске основице.
Човек је чврсто скопчан с природом, и с тога између те две чињенице човека и природе — постоје чврсти међусобни односи. Једни односи проистичу из човека а други из природе: они се додирују и мешају међу собом те тиме узајмно једни на друге утичу. Природа, даје човеку материјал за мишљење, а правац истог мишљења зависи од стушња интелектуалности на коме се човек налази. Сва искуства која човек добија, било из спољњег или унутрашњег света уређује индивидуа тако, како их може што лакше појмити, ( овим уређењем искустава задобија човек неко начело, неки критеријум, који му служи као мерило за све даље искуство. Он овим
критеријумом оцењује све искуство, све |
поступке, па и своје властите. Будући је критеријум од опште важности за све врсте искустава, то и он сам не може никад бити резултат извесне врсте искустава, већ увек резултат сваковр-
сних искустава. Обим, карактер'и поу- |
зданост критеријума зависе од количине искустава, од карактера ових и од тога у колико су искуства верније схваћена. Према томе, критеријум нема сталног
88
|
| |
облика, већ се развија, зависећи при том увек од искустава. Што је некада сматрано као морално, данас се сматра за неморално, и обратно. Исто тако што се некад држало за истину, данас се сматра за лаж, а оно што се сматрало за лаж, данас се држи за истину. Разуме се, ово важи само за извесне појмове, управо за оне, који су се морали изменути услед опширнијег и тачнијег искуства.
Као што свака поједина личност има, свој властити критеријум, исто тако и целокупно човечанство има свој ошшти критеријум. Човечански критеријум јесте резултат критеријума свију оних личности, које су имале удела у човечанском развићу. Тај критеријум заједнички је за све историјске личности, и он се развија постепено, прелазећи из једног облика у други. Цео овај развој компликован је ив многих облика који се — бар ва сада — не могу потпуно оделити један од другога. Будућности остаје да ове облике анализира на мање облике, 2 ове опет да рашчлани на поједине појаве, као састојке њихове. Ми ћемо цео поменути развој критеријума поделити на неколико главних облика који се један од дугог разликују доста јасним карактерима, и који нису ништа друго до главне фазе човечанског милшљења.
Главне фазе човечанског мишљења, јесу оне главне основице на којима историја, човечанства мора базирати све своје проматрање. Оне морају бити кључ у историјској науци, јер према њима према тим главним облицима — управљају се сви споредни облици заједно а њиховим појавама као саставним де-
С ловима. Ове главне фазе човечанског 6"