Učitelj

се суши и одма да трули. Њиме се поквари цело дрво те нити је за грађу нити удесно за. гориво. Све што ес одсече треба, и да се извуче, јер ако се не извуче, почне да трули, а у трулежи легу се многи шко4љиви зарезници опасни по шуму.

8. Увршћивање. И буква долази у групу изложене влази и сунцу као : лађе, диреци разни, даске, дуге ит. д. Жир је врло користан за гојење свиња. У Шпанији око једне планине (Сијера Невада) становници ољуште

жир, сатру га међу два камена, просеју кроз честе мреже, и крупно опет мељу. Од тога кувају неку кашу, месе лебове или сомуне и тако тај дебац једу. И не горчи им ни мало. Дакле њиме сеи људи хране. Осим тога жир и кора доста су лековити јер имају стежућу особину. Тако кора жирова скувана (ситно исецкано, узето 4—6 кашика) у једном литру воде употребљава.

се за испирање уста и грда. Жир испржен |

и стуцан, скуван (као кафа) даје се противу слабости стомака и ветрова у истоме. Ова. кафа добра је да се пије после пића

кине, јер ништи горчину кине. Лишће је |

храна стоци.

Неки зарезници — бубице (шишаруша) |

убадају дишће или жилице днене и тај

убод набубри и зове се шишарка. Најче- |

шће напада на растову гору та зоља у дветању па, како је врло мала са по дужом дегалицом убада. цветове и ту спушта своја. јаја. И место да се развија жир, цвет набубри друкчије и постане шишарка. У шишаркама живе ови бели црвићи и тек кад се добро развију измиле кроз рупицу као праве бубице. Шишарке под јесен опадају. Народ их купи и продаје. Употребљавају се за чињење кожа, за бојадисање и прављење мастила. И за лек се употребљавају. (Ваљда као стежуће срество).

На српскоме грбу што владаше до скора и који се на крајцарама и динарима још виђа, налази се једна грана, (десна) растовога дрвета са жиром. То је значило јачину — и да нам та јачина расте и напредује. Толику важност има раст са своје

тврдоће и јачине! Па стари су га и обо- |

жавали (Келти).

7. Сеча. Сечење растове горе најбоље је

предузети од Новембра до Марта, јер су тада сви делови здовењени, Мезгра нема. Кад се у том времену сече гора за грађу, зарезници (инсекти) дрвоморци врло малу штету могу направити, док се у дрво одсечено са незредом мезгром радо увлаче и много квара нанесу прогризајући га. на све стране. Наш народ је то давна запазио и све објашњење састоји се у речи „Не ваља се“. Примена те речи врло је умесна и Философска, основана на. дугом искуству.

Стара дрва треба најпре сећи и све што се исече одмах и износити, јер је у трулинама дрвећа легло млогих шкодљивих зарезника. Сећи треба у корени по исвесном плану а никада одреда.

8. Увршћивање. Раст долази у лиснато дрвеће са мацама.

Натомена,. За. ово предавање треба, имати дрво једно (малено) пресечено попреко с кором, гранчицу с листом или само лист, жир с пехаром, лист са шишарком, једно углачано дрво; сдику „Шрајберову“, слику делова дрвета (има у „Ботаници Дусловој“. стр. 17, добра је слика иу Биљарству“ од Пецића стр. 128), Све ово може бити у „Збирци“ вредна наставника,

јрик, јтог.

П.

РАСЕ.

1. Име. Показати парче лрвета растовога, и питати за име дрвета. Или, показати кору, лист, жир. Он има више имена, као: раст, Дуб, љлужник, љлужњањ и горун. (У разним крајевима и окрузима утврђена су нека имена, овога дрвета. У неким крајевима зна, се само под именом раста и растове горе, у другим лужник, а у неким под именом торуна и горунове горе. Ово последње најчешће у румунском елементу),

3. Величина. Раст се приближује својим

· порастом највећим дрвима. Висок је до 25

метара. (Сравинти с неким примером у околини). Дебео је до 2'/ метра.