Učitelj

министарству су познати ови случајеви, но оно ништа не предузима, да се самовлашће потчини закону.

Ево још један пример.

Закон о учитељ. платама, у почетку није примљен онако како правда захтева и како закон прописује. Па и сад се чини нешто што није — по мом мишљењу — саобразно закону. Чл. 6. закона о учит. платама вели: „учитељи добијају повишицу која им је на реду кад год им четири године узастопце белешке о успету изнесу у општем резултату најмање „Ф“, ако за то време никад нису добили слабу или рђаву оцену“. Даље вели ово: „учитељи пак којима општи резултат бележака кроз четири године не изнесе „4“, али..... добијају повишицу конфем мсте године“. Из овога зак. прописа јасно се види, да је за унапређење учитеља 2главан устег школски, а не време које прође.

дакон о учит. платама ступио јеу живот 31. Марта 1881. године, и од тога дана требало је да уживају учитељи сва права која им он даје. Али тек од 1. Маја њиме су се учитељи користили. Они који су добили четири оцене врло добре или одличне требало је да добију повишиду одмаг после четврте оцене, а најдаље 1. Августа 1884. године. Али повишица се не доби ни до данас. Па и сад се чине неки кораци који изненађују. Захтевано је да сви учитељи и све учитељке који мисле да имају право на повишице учине тријаву минист. просвете најдаље до свршетка Фебруара и да прилепе таксених марака 1:20 динара. Изгледа као да се о нама и не води озбиљно рачуна ! Многи су мислили даће се сад бар у неколико поправити погрешка и

163 |

да ће се дати повишице или од Марта, или најдаље од 1. Априла. Али од тих „Добрих жеља“ нема ништа. Чује се

| да ће се повишице дати тек од 1. Маја.

Говори се да су претписи о повишицама још сад стигли дотичним начелствима. А за што ли тако рано % Ваљда да се напразно радујемо о овом благом дану !

Из овог последњег наређења минист. просвете види се да оно више води рачуна о времену него о раду (оценама). А да ли је овде главно време или рад (успех) " Одговор је једини и јасан.

Шри унапређењу учитеља — као и осталих држав. служитеља — гледа се. и на владање. По чл. 69. зак. о осн. школама казна застарева ако је један пут кажњен учитељ провео три године „у непрекорном владању“, У ствари се и о владању не води рачуна, јер се и неки кажњени унапређују као и да нису кажњавани, иако казна још није застарела !

Кад све ово овде сумирамо, изилази јасно и не подлежи никаквој сумњи:

1. Да се при тумачењу школског закона и при примени позитивних законских наређења обраћа врло мало пожње на општу законску доследност; и

д. да је учитељима тешко наћи законе заштите, ако их случајно принуди каква невоља да је потраже. Тако излаои и ако не верујемо „да су учитељи ван закона“, као што је то једном приликом јавно казао — пред неком господом и учитељима и учитељкама — један ревизор.

Овим чланком хтео сам да најскромније обратим пажњу садашњем г. министру просвете на ове и сличне слу-

чајеве и да га замолим у интересу пош15